ИНФОРМАЦИЈА О ОДОБРАВАЊУ КОНКУРСА
Бранку Ружићу, министру просвете, науке и технолошког развоја
Поштовани,
На основу дописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 17.11.2020., а у вези са расписивањем 30 приоритетних конкурса за радна места у школама, радне подгрупе у школским управама су анализирале и одобриле поменуте конкурсе крајем новембра 2020. године. Од тада, до овог момента не знамо шта се надаље дешавало и да ли ће се процедура наставити.
Молимо Вас да нас информишете о статусу тих конкурса.
С обзиром да је дошло до измене законске регулативе укидања Забране запошљавања у јавном сектору, од јануара 2021. године, било би неопходно да у складу са Законом о основама система образовања и васпитања и Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, пошаљете јасне инструкције радним подгрупама на који начин ће се конкурси у просвети надаље одобравати.
Све ове информације су нам неопходне, тичу се запослених и претпостављамо да нису тајна, те Вас молимо да нам их доставите писменим путем.
У Београду,11. јануара 2021.
Председник Уније СПРС
Јасна Јанковић
КОРОНИЗАЦИЈА СТВАРНОСТИ
Многе несреће су нам се десиле због вирусне проклетиње. Од драгих познатих и непознати људи које смо изгубили, до нашег образовања коме је Ковид 19, био лакмус папир за све оно што већ дуго не ваља.Ипак, ова криза је некима дошла као добар изговор. Наш народ каже „Неком рат, неком брат“, тако је и корона у Србији препозната као феноменалан начин да се све стави под тепих, да се не раде неопходни послови већ тражи оправдање зашто нису завршени. Све би било готово, али корона… Процветали бисмо и били Швајцарска, Немачка, најмање – Шведска … али корона, ах та корона…
Причу нећу ширити (мада је то екстремно тешко због низа небулоза које свакога дана живимо и слушамо), али, ево, најмање три разлога за горе виђени наслов.
1. Рече пре неки дан и остаде жива, министарка државне управе и локалне самоуправе, Марија Обрадовић, да се примена Закона о систему плата запослених у јавном сектору одлаже за 2022. годину, због короне?!?
„О, боже, опрости им, јер не знају шта раде“, остаде забележено у Јеванђељу по Луки, а ова изјава министарке биће запамћена као права слика и прилика колико о свом послу (не) зна! Случајни посматрач могао би помислити да се на пословима око увођења платних разреда ради пуном паром, да се све само мало одложило, да смо спремни и вољни да нешто суштински променимо, а не само „пиаришемо“… Упућени ће, искусно, прокоментарисати: „Ахахааа!“
Дакле, од октобра 2018. године, када смо завршили део преговора о платним групама и разредима, када је Влада РС издала јасно саопштење и образложила став о зарадама у просвети (за три године, 34 посто повећања, јер толико заостајемо); од тог октобра, када смо мислили да је најбитније да финансијске ставове ускладе ММФ, Светска банка, српска Влада, синдикати… више о томе није проговорена ниједна једина реч! Изјаве званичника, попут поменуте министарке и пре ње, министра за те послове, Бранка Ружића, не могу да рачунам. Озбиљни смо људи. Крај 2018. године је свима нама недовољно упућенима, показао да има нека јача сила и од српске Владе и од ММФ-а и од Светске банке. Невиђена моћ непозната људском роду, једноставно каже: „Неће да може!“ Та бахата „Шоићев(ск)а“ реченица нама се дешава од потписивања Споразума о решавању спорних питања, 2015. године, када смо поверовали да смо неразумну државу приволели да коначно праведно дели новац.
Тако уђосмо у 2021. Мрднули се нисмо, још мало па три године! Ни око постулата се не договорисмо, ни Каталог занимања не завршисмо, нити утврдисмо који су критеријуми за напредовање кроз групе и разреде… Н И Ш Т А, али ето нама спаситељке короне, њу ћемо окривити због нерада надлежних, а у вези са платним разредима! Кривац је нађен! То што већ (најмање) шесту година каснимо, кога брига? Власт сигурно, не! Изгледа да су сви министри у свим Владама у Србији одавно знали за корона вирус, али су (са)знања крили! То, ваљда, да нас заштите, наши доброчинитељи од нас самих. Не би било лоше да се министарка Обрадовић распита како су ствари текле, јер ништа не почиње, нити се са њом завршава.
2. Велика или државна матура, друга је озбиљна ствар у просвети којој је погодовала корона. Четири године је бивши министар просвете давао изјаве о овој теми. Те овако ћемо, те онако ћемо, те на крају, никако нећемо… Истина је да се у овој земљи ни за шта не питају ни садашњи, а камоли, бивши министри просвете, али би за паре неко ипак требало да се пита.
Елем, о великој матури говорка се од 2003. Док су земље из бивше Југославије или што би рекли данас, Региона, уводиле овај испит, поправљале, усклађивале да би га довеле до оптималног, какав је у Словенији, ми смо кукали над својом судбином. Доказивали су (тадашњи) надлежни да нам је образовање фантастично само нам наставници не ваљају. То је било време када су бесмисле школске обуке продавали и држали они који не знају ништа о школи. Они који знају, све су се више повлачили. За време министровања Жарка Обрадовића, узети су зајмови, направљен концепт и договорено да полажемо 2011. године. Затим смо одустали, да још поправимо, изменимо и тако смо дочекали Шарчевића, 2016. године. Он поново узе кредит и чврсто обећа велику матуру 2021. па одложи (опет чврсто) за 2022. Садашњи министар је помери у недоглед. Знате зашто? Па да, због короне!!!
Треба отворено рећи, факултети никада нису прихватили држану матуру уместо пријемног испита, другим речима, концепт који факултетима избија новац из џепа, сва је прилика, никада и неће бити прихваћен. То је прва ствар коју озбиљан министар просвете мора да реши, али не разуме, неће да се замера, не може, не уме, нико га не слуша. Ми нисмо сазрели као друштво, систем, власт, да положимо испит зрелости. Како ћемо имати озбиљну велику матуру, а онда ићи на смешне приватне факултете (част изузецима), где се зна колико треба „искеширати“, па видети диплому или докторат са својим именом, а да се до високошколске установе ни не прошета!?
Ми имамо вирус одлагања свега и свачега. И то нема везе са короном.
Другим речима, Ружић је добио (пре)врућ „великоматурски“ кромпир и вероватно је морао да га узме. Сигурно је да он неће бити министар задужен за образовање у наредној Влади. Питате ме да ли сам видовита? Не, једноставније је него што се чини на први поглед. Ружић је већ сад одложио државну матуру, јер 2022. и надаље, неће бринути за српску просвету. Да има било какве амбиције, заказао би озбиљно испитивање модела. Тај који се прихвати посла, такође неће морати много да се секира, јер корона је крива за све… Ми смо стварно хтели, али прво ћемо узети кредит, па ћемо видети… Став Уније СПРС је јасан и давнашњи, без велике матуре нема сагледавања стања у образовању. Из наведених поступака видимо да је свима све већ јасно, док упућени горко коментаришу: „Ахахааа”.
3. Под тачком три је народна пословица: „Не липши магарче до зелене траве“, која је сада добила нову димензију и гласи: „Не липши магарче до опоравка друштва и економије од корона вируса“. Све у свему, магарац „липше“, а Ковид 19 постаје златни стандард за све што нисмо урадили.
Ипак једнога дана забране окупљања неће бити. Тога дана, мора се рећи: „Доста!” И почети све испочетка.
У Београду,
5.јануара 2021.
Председник Уније СПРС
Јасна Јанковић
