КУПОВИНА ВРЕМЕНА

Куповина времена. Тако Владимир Аџић, шеф ресора за финансије Уније синдиката просветних радника Србије, тумачи допис који је Министарство просвете послало директорима основних и средњих школа у коме им налаже да поднесу жалбе на пресуде које су добили запослени због неисплаћеног регреса и топлог оброка.

На стотине тужби поднели су у претходном периоду запослени у образовању који су на минималцу, тражећи да им држава исплати регрес и топли оброк.

– Сада, када су почеле да пристижу судске пресуде, директори добијају писано упутство да све добијене пресуде којима се обавезују да запосленима исплате неисплаћена дуговања, враћају и да на њих улажу жалбе. У допису се наводи да, уколико директор школе добије пресуду првостепеног суда, обавезно и без изузетка поднесе жалбу другостепеном суду, као и да изјави ревизију у случају да другостепени суд не усвоји његову жалбу. Моје мишљење је да овим дописом Министарство само купује време, а ја питам ко ће одговарати за ненаменско трошење буџетског новца када пресуде и судски трошкови стигну на наплату – каже за Данас Аџић, напомињући да ће то сигурно довести до блокаде рачуна великог броја школа.

Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Војводине, претпоставља да је позадина дописа упућеног директорима то што су апелациони судови различито пресуђивали. У Новом Саду Апелациони суд је пресудио у корист запослених да регрес и топли оброк не могу да буду садржани у минималној заради, док у Београду суд каже супротно. Сада се чека одлука Врховног касационог суда који треба да уједначи судску праксу.

Кокот подсећа на одлуку Врховног касационог суда из 2019, да запослени који прима минималну зараду има право на топли оброк и регрес.

– То је био поступак у здравству против клиничког центра, али је иста ствар у питању и у просвети. Недавно је заменик председника Врховног касационог суда Драгиша Слијепчевић у одговору Комори здравствених установа Србије то потврдио. Чули смо да је недавно Врховни касациони суд одбацио захтев за ревизију поступка који је поднела једна школа. Верујем да је тај захтев одбачен из истог разлога, али бићемо сигурни тек када видимо црно на бело образложење суда – каже Кокот.

Он напомиње да до сада ниједна пресуда запосленима у образовању није исплаћена, а рачуница синдиката показује да им на име неисплаћеног регреса и топлог оброка месечно следује између 7.000 и 8.000 динара. За период од три године, што је рок у којем могу да се траже заостала потраживања, теткице, домари и сви остали који су на минималцу требало би да добију око 230.000 динара. Кокот каже да за обрачун закинутих накнада суд користи Општи колективни уговор за јавна предузећа, којим је дефинисано да запосленом на име топлог оброка дневно следује 250 динара бруто, а за регрес дванаестина просечне месечне зараде у Републици.

Извор: Данас

ИЗЛАЗИМО НА УЛИЦЕ

Povodom pisanih uputstava Ministarstva prosvete školama, da sve presude, prema kojima se škole obavezuju da zaposlenima isplate neisplaćene zarade i dugovanja, vraćaju i da na njih ulažu žalbe drugostepenoj instanci i traže reviziju, oglasila se i Unija sindikata prosvetnih radnika.

Govoreći za portal Nova.rs, učiteljica i predstavnik Unije, Vesna Jerotijević, pojasnila je o čemu se tačno radi.

„Unija sindikata prosvetnih radnika je prva uočila problem i prva je želela problem da reši. Zaposlenima treba da se isplate nadoknade za topli obrok i regres i da se sve to završi bez sudskih troškova. Ministarstvo prosvete je na vreme bilo upoznato i upozoreno šta će se desiti. Međutim, oni su imali neku drugu politiku, koja ih je, očigledno, sada dovela u veliki problem i sada, pošto su došli u nepovoljnu situaciju zbog svoje tvrdoglavosti, odbijaju tužbe i žale se u cilju „zaštite imovinskih prava i interesa“. Čija to prava i interese treba da štite direktori škola ako ne zaposlenih u prosveti koji su oštećeni“, upitala se Jerotijević.

Predstavnica Unije sindikata navodi da će prosvetni radnici ostati pri svom stavu a da će dugovanja prema učiteljima i nastavnicima morati da se namire.

"Unija će apsolutno ostati pri tome da se tužbe ne povlače i da se svi dugovi do kraja isplate. Ono što se duguje, mora da se plati. Naš odgovor na njihov odgovor je nova vrsta tužbi, a to su tužbe za prekovremeni rad, gde određen procenat kolega koji su prekovremeno radili, nije uopšte plaćen za svoj rad".

Kao odgovor na ove ali i brojne druge probleme sa kojima se prosvetni radnici u Srbiji suočavaju, Jerotijević najavljuje veliki protest koji je zakazan za sredinu marta.

"Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ima veliki protest 17. marta u Beogradu, na kom ćemo, između ostalog, govoriti i o ovoj temi. Naravno, govorićemo i o svim temama koje su veliki problem - odnos prema prosvetnim radnicima, povećanja koja su minimalizovana i naravno odnos Ministarstva prosvete prema sindikatima. Naša komunikacija je uvek jednosmerna, upućena je samo od nas prema njima. Zbog te jednosmerne komunikacije, 17. marta će biti blokirana dvosmerna ulica prema Ministarstvu, pa da vidimo. Srž problema je nedostatak komunikacije", ističe Jerotijević.

Navodi i da Unija nema poverenja u Ministarstvo prosvete zbog ranijih izneverenih očekivanja.

"Niti jedna tačka sporazuma, koji smo još ranije sa Vladom Republike Srbije potpisali, nije ispunjena. Nisu isplaćene svetosavske nagrade, nije isplaćena kratkoročna pomoć, nisu nas uzeli u razmatranje kada je u pitanju pisanje nastavnih planova i programa. Kako da sada očekujemo drugačiji ishod", rekla je predstavnica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, uputivši jaku poruku Ministarstvu prosvete.

"Mi nećemo odustati. Naša poruka je da će sva dugovanja prema prosvetnim radnicima morati da budu isplaćena. Zaštitićemo sve kolege koje su sudskim sporovima oštećene."

Ipak, veruje da će prosvetari imati bolju komunikaciju sa nekom drugom administracijom ministarstva koje trenutno predvodi Branko Ružić.

"Možda neko buduće Ministarstvo prosvete bude imalo više sluha za naše probleme. Verujem da će imati zdraviju politiku prema prosvetarima", zaključila je Jerotijević.

ДОПИС МИНИСТРА ДИРЕКТОРИМА ШКОЛА

Синдикат образовања Чачак (СОЧ) саопштио је да директори школа добијају писано упутство да све добијене пресуде којима се обавезују да запосленима исплате неисплаћене зараде и дуговања, враћају и да на њих улажу жалбе другостепеном суду и траже ревизију.

Из овог синдиката кажу да је реч о судским пресудама за неисплаћени топли оброк и регрес, и да је налог стигао од министра просвете Бранка Ружића, преноси Нова.рс.

Пресуде које су почеле да пристижу су спорови у којима запосленима који примају минималац треба да се исплати топли оброк и регрес. Као и наставницима који раде са ученицима са посебним потребама а којима није исплаћен додатак од десет одсто.

Како се наводи у допису који је министар просвете Бранко Ружић послао директорима основних и средњих школа у Србији “неопходно је да директори школа, у циљу заштите имовинских права и интереса, размотре допис и поступају како је у њему наведено“.

“Посебно указујемо на обавезу школе да у свим споровима у којима је запослени у школи тражио да се школа обавеже и исплати износе на име неискоришћеног годишњег одмора и накнаде за исхрану у току рада, у случајевима када је првостепени суд донео пресуду у корист запосленог,обавезно и без изузетка поднесу жалбу другостепеном суду, као и да изјаве ревизију у случају да другостепени суд не усвоји жалбу”, пише у допису који је потписао министар Ружић, преноси Нова.рс.

Владимир Аџић, председник Синдиката образовања Чачак објаснио је да су пре годину дана запослени у Индивидуалном образовном програму (ИОП), пошто су били приморани да преко судова траже оно што су зарадили кроз додатно ангажовање за рад са ученицима, када су почеле да пристижу прве пресуде, и да то запосленима у просвети мора бити плаћено, држава је променила Уредбу по којој се обрачунавају зараде.

„Тражили смо разговор, тражили смо договор. Колико само дописа смо послали, колико пута се окупили испред Владе Србије, са захтевом да отворе врата за синдикат, па да преговарамо и да се договоримо о начину исплате заосталих дуговања. Нису хтели да се договоре. Вероватно су мислили да ће нас директори заплашити, па да нећемо тужити. А заборављају да су они наши директори, а не њихови“, каже Аџић.

Извор: Н1