ПУТУЈ МИНИСТРЕ, МИ НЕЋЕМО ЖАЛИТИ!
Поздрављамо последње саопштење министра просвете Младена Шарчевића дато у јавности. Министар је наиме изјавио да се овим послом бави већ 40 година. Да ли је тиме најавио скору пензију или свој одлазак из „Немањине“?
„Осигураник стиче право на превремену старосну пензију кад наврши најмање 40 година стажа осигурања и најмање 60 година живота.“
Постоји обичај да се радник у пензију испрати речима о величини свог дела. Очекивано је да иза човека на крају његовог радног века остаје нешто што би се могло издвојити и похвалити. Иза нашег „аласа“, за памћење остају само промашаји и порази.
И нека последње дело овога човека, остане јавно изречена претња, сада упућена и нашим најмлађима, да ће „добити јединицу из владања“, ако се „не буду придржавали прописаних мера“.
Путуј министре, ми нећемо жалити!
Заборавићемо све и Ваш „ћеф“ и „ситна цревца“. Све ћемо заборавити, с надом да ће наредни министар макар стајати иза својих речи, својих обећања, постигнутих договора и потписаних Споразума. Посебно напомињем неиспуњено обећање које сте лично дали, да ћете просветним радницима вратити одузете дневнице због оправданог штрајка УСПРС из септембра 2017. када су бранили своје право на праведне платне разреде. Остали сте нам дужни преко 8 милиона динара.
Ви кривите синдикат. Кажете да Унија само критикује, а ништа не предлаже. Јесте ли нас икада слушали? Колико пута смо указали на то да се број ученика у одељењима мора смањити, положај запослених поправити и у образовање више улагати?
И ако нас већ питате, не нисмо били у Кини? Помињете њихову одговорност и дисциплину. А јесте ли можда обратили пажњу на положај просветних радника у Кини који диктирају представници њихове државе? Од кога поштовање ми да очекујемо кад имамо Вас испред нас?!
Не, ми са тренутним бројем ученика и тренутним обимом градива, нисмо спремни ни за наставу на даљину, ни за организацију наставе уз поштовање прописаних мера. За то сте само Ви и Ваша способност у организацији коју истичете, директно одговорни. За све што се буде десило у препуним школама, сами ћете и сносити одговорност. Ми смо дали шансу разуму, припреме од још две недеље и померање почетка школске године. Нисте прихватили наше аргументе. У реду, преузмете одговорност.
И не можете нас поредити са другим земљама. Било би то попут Прокрустове постеље – гурање ствари у калупе израђене по мери неке друге економије у земљама које знају вредност образовања за државу и нацију, па сходно томе у тај систем и улажу.
У Чачку, 30.8.2020.год.
Руководилац ресора за финансије, аналитику и чланство УСПРС
Владимир Аџић
МИНИСТАРСТВО ГРЕШИ
Министарство греши, ко ће бити одговоран ако буде тежих исхода у школама?
Члана председништва Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) Владимир Аџић сматра да је Министарство просвете погрешило што није прихватило захтев тог синдиката да се почетак школске године одложи за две недеље...
Аџић је у Новом дану Н1 подсетио да је јуче одржан састанак представника четири репрезентативна синдиката и Министарства просвете, на иницијативу Уније синдиката просветних радника која је тражила одлагање почетка школске године за две недеље. Министарство је, међутим, одбацило тај предлог, оценивши га као беспредметан.
Аџић, међутим, сматра да Министарство греши, а колико је Унија синдиката била у праву, према његовим речима, показује јучерашња изјава члана Кризног штаба, др Предрага Кона, да је могуће да ђаци који су били на летовању у иностранству крену у школу десет дана касније. Кризни штаб је данас прецизирао да ће деца која се врате из иностранству морати у десетодневну кућну изолацију од момента уласка у земљу.
Аџић поручује да је стога почетак школске године морао да буде одложен бар за две недеље, и подсећа да је почетак школе у Црној Гори и Северној Македони померен за 1. октобар.
"Оно што су нас уверавали из Министарства провете да је обезбеђено све што треба, није. Не кажем да у већем делу градова нису обезбеђене маске и дезинфекциона средства, али јављају се школе које то нису добиле", истиче саговорник Н1.
Министарство је одбило и предлог Уније синдиката да наставници који су хронични болесници раде искључиво на даљину.
"Нислим да да је лоше што није прихваћен наш предлог. По Члану 16 Закона о раду, људи који имају хроничне болести имају нека законска права у виду неке безбедности, а не да их стављамо у ситуацију да отварају боловања, да раде за 65 одсто плате, а да директори ангажују на њихова места друге људе. То је још већи трошак", истиче Аџић.
Сматра да је добро што ће се ситуација проверавати на сваких 15 дана, али пита ко ће сносити одговорност ако у школама буде заражавања или тежих исхода.
Подсећа и да су наставници током ванредног стања, наставу на даљину спроводили на сопственим рачунарима.
"Сматрамо да је дужна држава да обезбеди неке услове. Хајде да видимо да ли ће да обезбеде 110.000 маски дненво. То је 550.000 недељно, тако да само за септембар треба 2,2 милиона маски", истиче Аџић.
ОДБИЈЕН ЗАХТЕВ УСПРС
Данас је у Министарству просвете, науке и технолошког развоја био уприличен састанак синдиката просвете и представника просветних власти, наводи се у саопштењу које је стигло у нашу редакцију.
Унију синдиката просветних радника Србије представљао је Владимир Аџић, члан Председништва УСПРС. Са друге стране стола седели су: Милан Пашић, помоћник министра за предшколско и основно образовање, Александар Пајић и Милош Благојевић, саветници министра.
У суштини, пошто су сви проблеми просвете који су икада постојали "решени" у мандату Младена Шарчевића, наш предлог за одлагање почетка школске године је беспредметан. Све је у реду, а оно што није у реду, биће у реду. То би отприлике био став о можда једином излазу којим бисмо добили на времену да се боље организујемо.
То што је на прошлом састанку са представницима запослених у школама, министар просвете седео 15 минута, а на овом се није ни појавио, говори и о њему и о нама.
Што се осталих тема тиче, осим поређења са шведским школама, на које је бесмислено трошити речи, топломера нема, визири су за понеко дете, квадратура је велика за чишћење, али директори ће све то решити. Они су познати као врло способни. Сазнали смо да су, по мишљењу УНИЦЕФ-а, деца најугроженија категорија у школи. Тако да, драге колегинице и колеге, идила је свеопшта и бескрајна.
Локалне самоуправе ће дневно опскрбити 110 хиљада наставника маскама, тако кажу у Министарству просвете, па то пута пет, за једну недељу, па све то пута четири за цео месец. Здравствена ситуација ће се пратити и процењивати на 15 дана.
"Све у свему, благо нама, док нас корона не дотакне, а онда, па у ходу ћемо, шта је ту спорно!?", додаје на крају саопштења за јавност руководилац Ресора за финансије, аналитику и чланство УСПРС-а Владимир Аџић.
„КОВИД“ УЧИОНИЦА или „КОВИД“ ЛУДНИЦА?
Прихватили смо да смо земља са слабијим економским развојем и у региону и у свету. Прихватили смо минималне услове рада, школу у којој се некако сналазимо. Потрошне материјале често сами купујемо, док су нам наставна средства често била импровизована, привремена решења...
Фотографије школа које се у јавности пласирају могу преварити оне који не живе у нашој земљи, нису се овде школовали или немају школарца у својој породици. Оно што су чињенице и реално стање наших школа, о томе сведоче бројне породице широм Србије.
Једно од чувених питања професора Дедића на факултету на којем се образује наставни кадар, гласило је: „Како ћете своје ученике провести кроз поље пуно змија?“ Одговор је био врло једноставан: „Нећемо их проводити кроз поље пуно змија“. Иако је опште познато да се ради о безопасним и неагресивним животињама, тражење прикладнијег (другачијег) пута стоји као алтернатива. Шта се налази у том пољу кроз које ми сада треба да их проведемо?
О самој болести о којој месецима слушамо, мало знамо. Чини се да је атипична. Кога ће напасти, оборити, уморити, то нико не зна. Али то што нико не зна, не смета да се донесе јасна одлука - увођење на стотине хиљада ученика и њихових наставника у услове могућег настанка и развоја обољења, које може имати и леталан исход.
Једна од замисли мера превенције је формирање посебних учионица тзв. „ковид“ учионица у које би се смештали ученици са видљивим симптомима болести, а који су пре тога били у учионици, у школској клупи, међу својим вршњацима, на наставном часу.
Дакле, српске школе добиле су „ковид“ учионице. Колико ће деца у њима боравити? Ко ће их и чиме медицински третирати? Да ли ће и ко са њима у учионици седети? Ако неће, како да болесно дете пустите само? Шта ћемо са онима који су са зараженим дететом били у контакту?
Последње упутство пристигло запосленима у установама образовања носи назив „План реализације наставе у случају непосредне ратне опасности, ратног стања, ванредног стања или других ванредних ситуација и околности за основну школу“. Поруку смо разумели – настава се мора реализовати чак и условима животне опасности... Оно што нисмо разумели је - шта се заправо крије у том „пољу“, када је морало да настане једно овакво упутство???
По наводима министра просвете, спроведена је анкета и утврђено је да 95% родитеља жели да се настава одвија у учионици у реалном окружењу. И ми кажемо: „У реду“.
Тражимо одлагање почетка школске године, да бисмо обезбедили „ковид“ учионице и друге учионице, као и неопходна дезинфекциона и друга заштитна средства, која су по неписаном правилу, стављена на терет школа, али и да бисмо планове реализације наставног процеса прилагодили вашем последњем упутсту о реализацији наставе „у случају непосредне ратне опасности...“
Обмањивање зарад остваривања добити, а у овом случају та добит би била потписана сагласност родитеља за враћање у учионице, је како законска, тако и етична одговорност сваког од нас. У овом случају, наставници Србије, скидају ту одговорност са себе, јер су остали ускраћени за многе разговоре и многе одговора, а пре свега информације које би биле од значаја за њихову процену реалних услова рада по враћању у учионице и остваривање превентивних мера.
У Краљеву, 26. август 2020. година Портпарол СОК-а
Марија Стошић
