Експеримент „на живо“, уживо!

Како упропастити образовни систем у три потеза?
Свака научна област заснива се на истраживањима спроведеним на циљано одабраним узорцима. У цивилизованом свету, када се истраживања спроводе на живим бићима, по идентификацији узорака и њиховом упознавању са екпериментом којему се подвргавају, тражи се и њихова сагласност. Овде то није случај. У нашој земљи, идентификација узорака врши се глобално, а у (не)контролисане услове стављају намерно, без сагласности и обавезно без знања о томе да су игром случаја постали заморчад, над којима се спроводи истраживање идејне замисли једног човека.

Тако је 66 хиљада ученика, узраста 14 до 15 година, било употребљено за тестирање производа „TeslaEDU“ компаније Комтрејд („Comtrade“), како би се понашање истог испробало на великом броју узорака пре његове комерцијализације. Нејасно је да ли је циљна група изабрана према старости или бројности, али је очито да о психолошким карактеристикама и реаговању на стављање у услове експеримента, нико није размишљао.

И може ли им се замерити на реаговању? Нису знали, нити су били упозорени да платформа није довољно истестирана, да се први пут примењује на великом броју узорака, да ће сигурно доћи до пада система и да због тога не брину. Да је све то заправо тестирање система, а не њиховог знања.

Иначе, у оном горе поменутом цивилизованом свету, за тестирање таквих производа, вероватно би се користиле машине, а не жива бића.

Другопласирани потез нашег министра биле би те „феноменалне“ реформе образовног система. Није баш најјасније у ком смеру иду хипотезе једног таквог истраживања. Да ли му је циљ био да утврди границу издржљивости ученика основног и средњешколског узраста, стављаујући их у услове континуираног психо-физичког напора или да утврди временски интервал неопходан за пројектовање живог бића у робота, који дневно проводи по 10 до 15 сати у учењу?
Ученик 5. разреда основне школе има 16 наставних предмета, док ученици средњих школа у просеку имају 18 наставних предмета. Након школских обавеза које трају понекада и до 10 сати, одлазе кући да наставе са учењем и ваншколским обавезама.
Поређења ради, у првих пет земаља на ПИСА тестирању налази се Канада, где ученици у Гимназији имају 10 наставних предмета, односно по пет у сваком полугодишту.

Друга страна медаље, односи се на наставнике, који сад већ по традицији сваког лета пролазе „обуке“ за реализицију нових „иновативних“ наставних предмета и реализацију наставе која је час усмерена на стандарде, час на исходе.
Од стране министра високо хваљену Пројектну наставу, наредне године замењује нови наставни предмет Дигитални свет.
И сада, да сви ти приручници штампани од стране издавачких кућа за Пројектну наставу, не иду у заборав, још би се могло помислити да неко од тих континуираних реформи добро зарађује кроз штампање и продају неких нових уџбеника...

Трећепласирани потез је поробљавање просвете. Дигитализација образовног система донела је нови намет и додатно оптерећивање професорске плате. Захтеви су били јасни. Нов ЗОСОВ предвиђао је развој дигиталних комепетенција, а нови програми наставе и учења коришћење рачунара у наставном процесу. Само што рачунара једва да је било.

Ту је и тај „фантастични“ есДневник, за чије тестирање су као заморчад, у том случају узети наставници. Иако још увек у фази развоја, зачудно наш есДневник почео је да се бави продајом и маркетингом? Да ли је 1,6 милиона евра мало произвођачу, да сад тражи право на оглашавање или ... ?

И онлајн настава... Ко до сада није нашао начина да себи обезбеди рачунар за наставу, натерали сте га сада да то учини стављајући га у тај „авион“ који помињете, поново истичући у јавности Ваше личне убеђење да су просветни радници нестручни у обављању свог посла, а заборављајући при томе да су управо они изнели ову наставну годину до краја. И то успешно!

И када бисте се само на отимању наше плате зауставили, него сте се усмерили и на достојанство просветног радника, понижавајући га на сваки могући начин. Отимате нам дневнице због штајка, на који по Закону имамо право, да бисте нам показали... Шта?!! Чекате да неком од нас звона одзвоне, да бисте Ви размислили да нам МОЖДА дате статус службеног лица! Нашим директорима јавно претите да ћете их санкционисти, ако нас не „натерају“ да извршимо Ваше замисли, због којих опет често трпе наши ученици!

Претње, уцене, застрашивања! Има ли краја томе?

И све док се званично не угаси то „експериментално одељење“ у Немањиној 22 - 26, односно док Ви министре не одете у заборав и док не дође до враћања просвети свега онога што нам дугујете, а у првом реду поштовање професији, па потом и свих отетих плата, дневница, Светосавских награда... Стајаћемо пред Вама!

Видимо се 18. јуна у Београду пред Владом РС!

С поштовањем,

У Краљеву, 6. јун 2020.година
Портпарол СОК-а УСПРС
Марија Стошић

Отворено писмо Младену Шарчевићу

Отворено писмо Младену Шарчевићу, министру просвете, науке и технолошког развоја

„ТЕХНИЧКА ПОДРШКА“
или
Кад се лончићи и поклопчићи измешају

Пре пар дана, просветни радници су добили Упитник са свега два питања:
1. Да ли имате СВОЈ рачунар који користите за остваривање наставе и учења на даљину?
2. Да ли имате интернет мрежу на локацији становања коју користите за остваривање наставе и учења на даљину?

Изгледа да се нешто у нашем законодавству променило. Сада су радници у обавези да самостално обезбеђују средства за обављање послова на којима су ангажовани. Или ипак, нису!?! Или ипак јесу само наставници!?!

Ово би, дакле, било као када бисте лекаре питали да ли имају свој стетоскоп, апарат за мерење притиска, ЕКГ или саобраћајног полицајца да ли је својим новцем наточио гориво у службено возило пре изласка на терен... Па ако они нису у могућности да то сами обезбеде, „послодавац“ ће размислити да ли да им исто обезбеди или можда да их казни за необављање датих им задужења!?!

Да ли Ви, Шарчевићу, од плате купујете штампач, тонере, лаптоп, плаћате интернет за обављање послова Вашег кабинета? Вероватно од министарске плате не купујете ни тај „топли оброк“ којега су лишени сви запослени у установама образовања. Највероватније добијате дневнице за сва Ваша службена путовања и прековремени рад. Просветни радници прековремено раде без икакве накнаде, а често сами финансирају и одласке на стручна усавршавања и разна такмичења на која воде своје ученике.

У Србији је 15. марта проглашено ванредно стање. Од 17. марта сви наставници пребацили су се у онлајн окружење. Ништа нисмо радили због Вас, нити за Вас. Не заборавите да су просветни радници били ти који су 13. марта тражили прекид наставе. У том тренутку бринули смо само о безбедности и животу наших ученика, али и суграђана који би такође трпели последице свакодневне интеракције…
Тог истог дана, изашли сте у јавност са претњом директорима који су затворили установе због раније изложености њихових ученика вирусу Ковид 19. Једину подршку коју смо од Вас имали током реализације онлајн наставе, билу су имејлови. За читање, листање... Непотребно оптерећивање наставника садржајима које никако не могу да примене у реалној ситуацији. Знамо ми шта је добар онлајн систем за учење (LMS), само нам дајте рачунаре и обезбедите стабилну интернет конекцију!
Били смо у ванредном стању. Добро смо разумели своју улогу и улогу онлајн наставе у тој ситуацији. Радили смо како смо знали и умели. Радни дан нам је трајао и по 15 сати. Користили смо сва расположива лична средства, као и наши ученици. Радили смо и нисмо се жалили.

Сада, када је ванредно стање прошло и када је логично очекивати да нам надоместите сва коришћена средства за рад, Ви нам шаљете Упитник којим пребројавате оно што је остало од наше технике. Зар Ви уистину не знате колико радника имате запослених на пословима наставника у образовном систему којима треба да обезбедите средства за рад?

Треба да знате да телевизијска емисија не потпада ни под једну категорију онлајн система за учење (LMS). Требало је, такође да знате, да је највећи део наставних садржаја већ обрађен у реалном окружењу, сходно чињеници да је за нама било 120, а пред нама 60 наставних дана, па су ученици већ оцењени у многим областима обухваћених програмом наставе и учења. Када онлајн наставу испред ресорног Министарства оцењујете као „беспрекорно“ организовану, вероватно мислите на сав труд и рад наставника са ученицима кроз лично организовано и осмишљено онлајн окружење које покрива преостале садржаје из програма наставе и учења. А за добро одрађен посао, зар није логично очекивати пристојну надокнаду, макар у виду рефундирања реалних трошкова којима су просветни радници били додатно оптерећени?

Видимо се 18. јуна у Београду када ћете бити у прилици да свима нама пружите руку за тај „беспрекорно“ реализовани посао. А разговараћемо и о шест неисплаћених Светосавских награда обухваћених Споразумом из 2015. који су потписали представници ресорног Министарства и Владе РС са представницима репрезентативних синдиката, о свим закинутим нам дневницима, о нашим коефицијентима, о Вашем „ћефу“ у погледу организације мале матуре, сумњивим донацијама и још о којечему.
Бићемо испред Владе… у подне!

С поштовањем,

У Чачку, 3.6.2020.год.

Руководилац ресора за финансије,
аналитику и чланство УСПРС
Владимир Аџић

МИНИСТРЕ, ВРЕМЕ ЈЕ!

Наш народ има пословицу за сваку ситуацију.
Нико у прошлости, док су изреке настајале, није знао да ће српску просвету снаћи једнога дана један човек, под именом Младен Шарчевић, али ето, за карактере попут његовог, настаде ХВАЛИТЕ МЕ УСТА ДА НЕ ОСТАНЕТЕ ПУСТА!

Када неко са места првог човека образовања, сводећи рачуне из доба короне, говори о „беспрекорно организованој онлајн настави“, а ниједном речју не помене 89 хиљада наставника који су наставу изводили; (многи први пут) стали пред камере; слали материјале; прегледали исте; радили по цео дан; бринули због (своје и ученичке) лоше опреме и (спорог, скупог) интернета, а пре свега трпели свакодневне опречне хитно/битно поруке у „беспрекорној организацији“, онда је то и непристојно и непримерено!

Када неко са места првог човека образовања, ниједном речју не помене родитеље, старатеље који су преузели улогу наставника, онда је то и непристојно и неумесно.

Када се не помену сва наша деца којима смо баш показали колико је стресно завршавати онлајн школу, онда је то и непристојно и тужно.

И коначно када министар, па макар каква да је политичка кампања у току, не помене ниједан пропуст, грешку, ниједну техничку и било коју другу проблемчину (око нпр. онлајн пробе Завршног испита), онда је то ем непристојно, ем неистина!

Грешака је било! Биле су очекиване у неочекиваном, ненамерне, људске. Било их је јер се у таквој ситуацији нико никада није нашао и није било могуће пратити стандарде, систематизације, евалуације… Покушали смо да будемо најбоља варијанта себе, углавном успешно! Свега је било, осим идиле јер за њу није било ни време, ни место! А највише су грешили, непогрешиви и „беспрекорни“, хитно/битно упосленици и неспособни/партијски директори. Министар, приказујући успехе система као личне, увек за грешке кривећи неког другог, завређује јединицу као врата и коначно: „Збогом“!

Скини нам се са врата, министре! Пардон!
Скините нам се са врата, министре!

Време је!
Зато што сте убили социјални дијалог и нисте одговарали за то убиство! Зато што сте додатно понизили просветне раднике, који су као и увек скромно и ћутке радили свој посао зарад својих ђака, а не Вас! Зато што праведни платни разреди нису ни на помолу, упркос томе шта је Влада РС написала (октобра 2018. године), а Ви чак и обећали оставку ако од тога ништа не буде (октобра 2018. године). Време је!

ОД - ЛА - ЗИ -ТЕ!
Није то ваљда баш толико тешко или… ипак… јесте!?

У Београду,
3.јуна 2020.

Председник Уније СПРС
Јасна Јанковић