ВЕЋ ВИЂЕНО!

Oпет лош дежа ви, али овога пута то није утисак да смо видели нешто први пут, већ смо сведоци поновљене погрешне одлуке Кризног штаба да у непосредној настави остану млађи разреди основне школе од првог до четвртог разреда.

Сигмунд Фројд је сматрао да је дежа ви парамнезија настала услед тога што нови утисак подсећа на неки ранији доживљај. Новодонета/стара одлука да се први сегмент основног образовања и даље одвија у непосредном наставном процесу, последица је амнезије Кризног штаба када смо према истом сценарију из децембра месеца, прошле године,

имали драматичне ситуације у школама широм Србије.

Подсећања ради, у децембру, када је Кризни штаб донео одлуку да се предметна настава комплетно од петог разреда основне, до четвртог разреда средње школе, измести у безбедно онлајн окружење, учитељи су тада доведени у ситуацију излагања високом ризику од заражавања, јер су и поред великог броја инфицираних короном, остали у непосредној настави. Много пута смо наглашавали колико је тешко одржавати физичку дистанцу међу ученицима млађег школског узраста, а од медицинског дела Кризног штаба упознати смо да су деца тог узраста асимптоматски преносиоци, тако да смо били суочени са додатним стресом, бринући за сопствено и здравље наших породица.

Значајан пораст оболелих учитеља био је последица такве одлуке, јер се трансмисија вируса одвијала како у учионици, тако и међу ученицима, као и члановима њихових породица. Постављало се питање о скраћивању броја радних дана у првом полугодишту, јер су директори школа због наглог пораста броја оболелих учитеља, били у немогућности да обезбеде адекватне замене.

Унија синдиката просветних радника Србије је у том периоду редовно прикупљала податке са терена о броју оболелих ученика и учитеља, због чега је захтевала прелазак на онлајн наставу и у млађим разредима основне школе. Као последицу тога имали смо ситуацију да је настава у првом полугодишту нагло прекинута, а ученици ад хоц послати на зимски распуст. Не само да смо били у неповољном положају, већ смо били занемарени и запостављени у образовном систему.

Запослени у основним школама били су до те мере маргинализовани, да су се у првој подели приоритета за имунизацију нашли у трећој групи, у рангу са бескућницима и мигрантима. Иако је таква врста небриге о наставницима и учитељима у међувремену исправљена и даље немамо прецизне податке о броју вакцинисаних и ревакцинисаних. Међутим, неправда са којом смо од почетка школске године суочени у односу на наше колеге у предметној настави, јесте да смо исто плаћени, иако смо ангажовани са додатним бројем часова у непосредној настави.

Оно што је значајно засметало великом броју учитеља, јесте деградација нашег позива од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, када смо декларисани као лица задужена за чување деце. Још у мају прошле године, многи учитељи су враћени у своје учионице како би ,,чували“ децу чији су ридитељи били радно ангажовани.

Непосредна и целодневна настава су наставне активности које се баве образовањем, а не чувањем деце. Посебно су епидемиолошки ризична одељења у целодневној настави, јер је реч о великом броју ученика који није могуће

поделити у две групе. Већ виђено чување деце, опет је актуелно и очигледно је једини разлог због кога ће ученици млађих разреда у наредном периоду долазити у школу. Због оних који не уче на туђим, а ни на својим грешкама, можемо очекивати Пролећни распуст почетком априла (ако не и пре), а не за Ускрс, када је планиран.

У Чачку, 14. марта 2021.

Руководилац Ресора за образовни систем Уније синдиката просветних радника Србије

Весна Јеротијевић

НИЈЕ НЕГО

Ових дана као бомба је пукла вест да је Влада Републике Србије променила Уредбу о финансирању и онемогућило учитељима, наставницима и професорима додатак од 10%, уколико у одељењу имају ученике по Индивидуалном образовном плану.

Тиме је постало очигледно да је Уредба лако променљива и то за врло кратко време, само када за то постоји воља. Такође је већ свима јасно да воља не постоји када треба улагати у носиоце посла у школама. Терет онлајн наставе, па и дигитализације образовног система, подносили су и подносе наставници, финансирајући неопходна наставна помагала из сопствених џепова. Толико о улагањима МПНТР у иновације и унапређивање наставног процеса. Није него…

О платама и заради запослених у установама образовања и васпитања, заосталим дуговањима, Светосавским наградама, платним разредима и сличном, не треба ни говорити. Када је о томе реч, налазе се разни изговори, оправдања, па чак и мењају уредбе према кроју државне касе, у којој има новца за често бесмислене пројекте, али не и за плаћање наших потреба.

И нисмо далеко од Марксове „истине“, коју је образлагао пре више од 150 година у свом делу „Капитал“, да је радна снага роба и да се кроз плату не плаћа њен учинак, већ само трошкови њеног одржавања, јер је то реално оно што добијамо за сав рад и учинак у раду.

Норма просветних радника је значајно порасла, али се то не рачуна. Шарчевићава „проста“ математика обманула је јавност, али не и просветне раднике и чланове њихових породица који плаћају цену тога рада. Просветни радници бивају принуђени да своју зараду и неисплаћена дуговања послодавца потражују преко суда. Није него…

Живот у демократски уређеном друштву повлачи једнака права, обавезе и одговорности. Тражила се инклузија и многим наставцима дуплирао се обим посла. Ако је већ за рад по ИОП-у планирано симболично увећање зарада од 10%, платите! Ако говорите о броју ученика који раде по ИОП-у у специјалним школама, зашто не говорите о ученицима који наставу не похађају по ИОП-у, а школују се у одељењима у којима постоје ученици који раде по том индивидуалном плану. Или се можда они не рачунају? Или се рачуна онако како вама ког дана одговара? Није него …

Раније смо говорили о инклузивном образовању. Нисте нас чули. Циљ је био племенит, али ако немате финансије за имплементацију таквог програма, зашто сте кретали тим путем? Наставници су добри и хумани људи и прихватиће да без накнаде раде дупли посао, да похађају скупе обуке за инклузивно образовање о свом трошку, да поред редовног посла који дакако већ подразумева индивидуализацију, израђују додатне програме и планове индивидуалног рада за ученике којима је потребна посебна подршка у раду, учењу и развоју. Емоционално давање у раду са децом, новац не може вредновати.

И када бисте нам платили све што нам дугујете, сходно тренутним примањима, опет би то било довољно само за „преживљавање“, иако би просветни радници у односу на степен стручне спреме и значење своје професије, требало да припадају макар средњем социјалном сталежу, како би се створио систем вредности у коме се исплати бити образован. Није него…

Унија синдиката просветних радника Србије позива све чланове који су радили по Индивидуалном образовном плану или били у стручном тиму школе за инклузивно образовање, да се обрате председницима синдиката својих школа, ради предузимања даљих корака по питању тужбе за неисплаћивање зарађених накнада.

А тебе државо, срам било, јер ми смо одавно видели да власт није брига за учитеље, али сада видимо да је није брига ни за ђаке! Последња измена Уредбе о финансирању и укидање симболичне накнаде за повећан обим посла, то јасно говори. Квалитет образовања занима једино нас који у образовању радимо.

У Краљеву, 11. март 2021. година

Портпарол СОК-а

Марија Стошић

ТУЖБЕ ЗА НАКНАДУ ЗА РАД ПО ИОП-у

Професор из Зрењанина Звонимир Јовић позвао је запослене у просвети да туже државу због неплаћања рада по индивидуалном образовном плану (ИОП). Јовић је, иначе, потпредседник Уније синдиката просветних радника Србије.

Влада Републике Србије је, наиме, на прошлонедељној седници донела одлуку о промени Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама. Овом уредбом се у основним и средњим школама укида додатак запосленима који раде са децом по индивидуалном образовном плану.

– До сада је у свим преговорима са Владом Србије и нашим захтевима да се поменути документ промени и реши проблем зарада, пре свега административних радника, ова уредба била „Свето писмо“. О њој није могло да се расправља. Ова промена поново показује однос државе према просветним радницима и начин како се ствари решавају – оценио је Звонимир Јовић.

Према његовим речима, када је синдикат указивао на проблем са плаћањем запослених који раде по индивидуалном образовном плану, из Министарства просвете је одговорено да запослени немају право на додатак.

– Када смо кренули са тужбама и на Врховном касационом суду доказали да смо у праву, Влада је одлучила да промени уредбу. Уместо да се састане са просветним синдикатима и договори о начину решавање овог проблема, Влада на најгрубљи начин, примењујући познате методе силе, мења уредбу. Тиме смањује права просветним радницима. Ово је врхунац лицемерја, безобразлука и бахатости – нагласио је Јовић.

Он је позвао све запослене, који то досад нису учинили, да туже државу због неплаћања рада по индивидуалном образовном плану. Позвао их је и да се, како је навео, спреме за синдикалне акције које ће уследити.

Извор: zrenjaninski.com