КРАЉЕВО
Чланови председништва Уније СПРС Владимир Аџић и Весна Јеротијевић посетили су Краљево, како би са својим колегама разговарали о проблемима са којима се сусрећу просветни радници широм Србије.
Марија Стошић, професор разредне наставе – педагошки саветник указала је на отежане услове рада наставника у продуженом боравку и затражила додатак на зараду у износу од 10%. Она је подсетила да је тај део образовног система значајно изопштен, иако се у последње време о њему значајно говори, али само у виду додатних намета и обавеза. Како норма наставника у продуженом боравку није дефинисана ЗОСОВ-ом, ни другим законима и правилницима, она се креће до 30 сати непосредног рада са ученицима уз додатак свих осталих обавеза и послова које имају и наставници ангажовани у норми од око 24 часа непосредног рада. Рад се најчешће одвија по комбинованом моделу, а групе броје између 25 и 30 ученика. Такође, ту је и рад са ученицима који наставу похађају по ИОП-у, а који захтевају посебан додатни рад наставника у боравку. Како је најзаступљенији облик рада радионичарски, то захтева значајнију припрему, али и материјална улагања наставника. Иако је Правилником предвиђена стална сарадња са родитељима и њихово укључивање у активности са ученицима, вођење значајне писане администрације о групи ученика коју воде и „папирнатог“ Дневника рада, јер су из есДневника такође изопштени, колегама у продуженом боравку се закида чак и та накнада за старешинство. За крај Марија је истакла да на тим местима раде колеге са завршеним факултетима, односно седмим степеном стручне спреме, а да многи од њих имају и стечана звања у струци која им се не признају. Колеге из продуженог боравка могу се похвалити бројним наградама за реализоване активности са ученицима и на међународном нивоу, објављеним приручницима, књигама за децу и другим постигнућима у раду.
Срећко Ђоковић, наставник физичког и здравственог васпитања, годинама попут многих колега у Србији покушава да укрупни своју норму. Оно што је нормално и реално у другим системима, па чак и у нашем до пре две деценије, да колеге кроз године свога рада напредују, у нашем систему сада је непрепознато и невредновано. Знање и искуства тих наставника немају тежину, већ се у расподели норме узимају другаричији критирејуми. Срећко је већ 20 година ангажован у три школе, иако је током година било слободне норме за наставника физичког и здравственог васпитања у школима у којима је запослен, али је она додељивана новим лицима. Можда последњи пример из школе у којој је тренутно запослен, најбоље осликава поступање директора према својим запосленима са непуном нормом у школи. Пошто је његов први колега успео да укрупни норму у другој школи и ослободи значајни проценат у школи у којој су обојица радили, Срећко се са захтевом истог дана обратио школи, али је директор на упражњену норму примио треће лице. На такав начин доведена је у питање не само етичност, већ и поступање по којему се радници стављајају у не/равноправни положај у поступку одлучивања. Као члан Радне групе при ШУ Краљево, Срећко се годинама жестоко бори за решавање проблеме других колега и отворено указује на све неправилности, да то наводи као отежавајућу околност у решавању личног проблема.
Проблем колеге Срећка Ђоковића није јединствен. У Србији је велики број колега који се суочавају са истим. Унија СПРС се годинама залагала за увођење реда и доношење јасних и прецизних критеријума при заснивању радног односа, али и при расподели кадра и додели задужења како унутар установе, тако и при преузимању запослених из других јединица.
Вишегодишњи радници у систему образовања и васпитања треба да буду приоритет, а оправданост таквог захтева се огледа како у обезбеђивању квалитета образовања и васпитања, тако и у брзи Државе о породици, јер је најчешће реч о ситуацијама у којима су колеге принуђене да прелазе и до 120 км дневно, попут колеге Срећка Ђоковића.
Прилози ће бити емитовани у емисији Уније СПРС „Просвета има реч“ у уобичајеним терминима на 44 канала кроз Србију.
ПОЖЕГА
Чланови Председништва УСПРС, Владимир Аџић и Весна Јеротијевић, данас су на позив Милоша Петрића, председника синдикалне организације
ОШ ,,Емилија Остојић" у Пожеги, разговарали о Члану 31. Закона о основном образовању и васпитању који предвиђа спајање ученика у одељењима од 5. до 8. разреда и о проблемима који ће се њеним увођењем појавити на терену.
ДОБИЛИ ПОВИШИЦУ, А ПЛАТЕ МАЊЕ
Добили повишицу од седам одсто, а на рачуну – 9.000 динара мање
Наставници који имају увећан фонд часова нису осетили повишицу од седам одсто на својим јануарским платама. Штавише, уместо већег износа примили су мање у односу на децембарску зараду. То умањење, према информацијама из неколико београдских средњих школа, иде и до 9.000 динара на цео износ јануарске плате. Образложење које су добили од надлежних је – да је тако по закону и да се рад преко норме не обрачунава током празника и распуста. Стучњаци из области радног права, међутим, истичу да и ту постоје спорне тачке.
Наставници са фондом часова већим од 100 одсто добили су, уз обрачунато повећање од седам одсто, јануарску плату која је нижа од оне исплаћене за децембар 2021. године. Ово умањење се, према информацијама наставника из једне београдске средње школе који су се обратили порталу Н1, креће од око 4.000 динара за фонд часова од 110 одсто, до око 9.000 динара за фонд часова од 130 одсто.