ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ ЛИЧИ НА ХАОС У НАЈАВИ, ВОЛЕЛА БИХ ДА МЕ ДЕМАНТУЈУ!
Почетак школске године приближио се на скоро недељу дана, а мало тога се зна, као у старој поучној причи о томе када је деда посејао репу, па после повуци, потегни – ишчупати не може.
Родитељи, ђаци и наставници гледају у Министарство просвете, ови у Кризни штаб који чека одлуку политичара, који су се једино до сада досетили да препоруче да школе буду подељене на три зоне: зелену, наранџасту и црвену и тако “ишчупају корону” за нормално похађање наставе.
Наиме, према плану, ако он то јесте и као такав буде прослеђен Кризном штабу, сви ђаци би заједно сели у клупе и не би се делили у групе, часови би трајали 45 минута, а у случају погоршања епидемијске ситуације школе би се делиле на три зоне: зелену, наранџасту и црвену. Е сад, школе у зеленој зони ће нормално држати наставу, а чије школске управе процене да ситуација није повољна оне иду наранџасту, где би часове држали комбиновано, али ако склизну у црвену прелази се комплетно на онлајн наставу.
Да би се та ситуација што боље пратила директори школа ће сваког уторка “подносити рапорт” школској управи о броју заражене деце и ови ће одлучивати о бојама зона, значи о моделу наставе која ће се примењивати до следеће процене.
Јасна Јанковић, председник Уније синдиката просветних тадника Србије, сумњичаво врти главом док о томе прича за Глас јавности:
-Шта је ту ново, па директори су до сада слали извештаје петком, а сада ће уторком. Оно што видим је хаос у најави, али би као просветни радник волела да ме демантују и пријатно изненаде. То пре свега мислим зато што школске управе до сада нису показивале смелост да самостално, виспрено и правовремено реагују, већ су само преписивали одлуке. Ево и примера, Министарство просвете пошаље упутство да се одељења поделе за комбиновану наставу, што је било у реду ако је 30 ђака у разреду, па имаш две групе по 15. Али, када је у разреду 16 ученика, они су и тада преписивали, па деле на по осам ђака! И сада ти од њих очекујеш иницијативу да храбро и правремено реагују, – прича Јасна Јанковић за Глас јавности и образлаже зашто још тако мисли:
– И Кризни штаб, у који скоро беспоговорно гледа Министарство просвете, исто преписује туђе искуство, јер су у Аустрији и немачким покрајинама још прошле године увели те зелене,наранџасте и црвене зоне, али тамо се то односило на читаве регије. Зна се ако је цео регион у наранџастом или црвеном како се поступа, то важи за све становнике, здравство и привреду, а ми би само за школе. Као дугогодишњи наставник посебно сам алергична на несувисло преписивање, јер сеоске школе са десетак ученика и учитељицом стартују, у истој зеленој зони, као и београдска електротехничка школа “Никола Тесла” која има две хиљаде ђака и 250 професора! Где је ту основна логика и тек ћемо видети како ће се понашати свака од 18 школских управа у Србији, зато нисам оптимиста, али понављам да бих жарко желела да ме демантују, – објашњава Јасна Јанковић, председник наше највеће образовне организације, Уније синдиката просветних радника Србије, у изјави за Глас јавности.
Подсећања ради, деда је репу ишчупао тек када је маца позвала миша, па је преко куце, унучади и бабе завршен посао. Истина, није ни деда у почетку знао шта ради, ипак је био мудар да сачека да сви сложно ишчупају репу, али сва је прилика да поука из ове приче неће помоћи нашим, преписивању склоним, школским властима.
(Глас јавности)
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ ЗА ПРАВДУ! ВАКЦИНИСАЊЕ У ГЛАВУ: Опет у одбрану школе
Наравно, прича о корони и вакцинацији заклања од нас једну, још дубљу и озбиљнију тему – потпуно разарање образовања. Нарочито идентитетског. Другосрбијанцима, као ударној песници Новог свтеског поретка, смета и оно мало патриотизма што га је у школском систему остало. Уосталом, од Гаше Кнежевића до данас борба против нашег културног и духовног идентитета не престаје. То показују и званични образовни документи у Србији, у којима нагласак није на образовању целовите и здраве личности, него на формирању роба глобалног канцер – капитализма.
Шта наш ђак треба да зна
Тако у „Општим стандардима и постигнућима за крај општег и средњег стручног образовања и васпитања у делу општеобразовних предмета за предмет Српски језик и књижевност“ сазнајемо да је, на крају школовања, ученик стекао следеће компетенције: компетенцију за целоживотно учење; комуникацију; рад с подацима и информацијама; дигиталну компетенцију; решавање проблема; сарадњу; одговорно учешће у демократском друштву; одговоран однос према здрављу; одговоран однос према околини; естетичку компетенцију. Ово, на први поглед, није тако лоше. Али, оно што је најбитније гласи овако: „Ученик разуме важност личне активације и показује иницијативу у упознавању са карактеристикама тржишта рада (захтеви појединих радних места, начин функционисања институција, позиционирање у свету бизниса; разуме принципе тржишта рада и схвата неопходност сталног усавршавања у складу са развојем тржишта и захтевима послодаваца; уме да идентификује и адекватно представи своје способности и вештине („јаке стране“); уме да напише CV и мотивационо писмо; уме да искаже и заступа своје идеје, и да утиче на друге, кроз развој вештине јавног говора, преговарања и решавања конфликата; има способност постављања адекватних и реалних циљева процењујући и прихватајући ризике; планира ресурсе и управља њима (знања и вештине, време, новац, технологије и други ресурси) и усредсређен је на постизање циљева; зна да комуницира с послодовацима; уме да преговара; спреман је да обавља праксу и волонтира поштујући договоре“. (2,15)
И ово пише у општим стандардима за српски језик, који је, уз историју, најважнији идентитетски предмет.
Као што је некадашњи идеолошки оквир целокупног школовања у Брозовој Југославији био „марксизам – лењинизам“, тако је то данас идеологија неолибералног капитализма.
Монетеизам тржишта
Неолиберални капитализам се, свим силама, бори против свега што представља препреку несметаном ширењу капиталистичког модела израбљивања човека и света. Зато су му непријатељи породица, вера, нација. Ова идеологија је, по Дијегу Фузару, идеологија „монотеизма тржишта“, која има три основне догме: крајњи индивидуализам, ратовање у име хуманизма и демократије (а за интересе крупног капитала) и начелна демонизација сваке алтернативе, која се одмах проглашава за тоталитарну и антидемократску. На тржишту заснованом на англосаксонском моделу сви треба да буду потрошачи којима је идеал „american way of life“. Зато глобалним капиталистима смета традиционална школа која је, уз универзалне, нудила својим ученицима и националне вредности.
Шта желе да постигну
Образовни систем Италије, каже Фузаро ( а то се односи и на нас ) који је био заснован на античким просветитељским и романтичарским идејама изградње целовите личности, замењен је причом о „тржишту образовања“:“Све се то свакодневно уништава трансформацијом школе у капиталистичко предузеће (директори као менаџери, „кредити“ за оцењивање студената, манијачко коришћење енглеског језика уз незнање латинског и грчког итд). Нису поништени само грчка и латинска култура, већ и њихов језик: ко још зна грчки и латински? Језик традиције и национални језик ипак изражавају комунитарни карактер у националној држави и у цивилизацији. Они формирају народе у њиховим традицијама и чине могућим развој појединаца код којих је лингвистички идентитет темељни услов како за њихове интерсубјекатске односе, тако и за њихову заједничку историјску судбину. Наиме, језик у својој еволуцији поставља се као исход историјског процеса који проживљава заједница оних који га говоре. Данашња принуда на енглески као једини дозвољени језик усклађена је са разарањем националних држава и, синергички, фетишистичком апсолутизацијом међународног и хомологационог тржишта људског рода сведеног на прах међуразменљивих атома лишених културне традиције која је у стању да одоли сили капиталистичког негативизма. Само тако, уосталом, објашњава се данашњи свеприсутни парадокс, уопште, принуде на одустајање од свог националног језика (у мом случају од језика Дантеа и Леопардија) и на конвергентно непроменљиво прихватање операционалног енглеског језика финансијских тржишта, који свакако није језик Шекспира, нити Вајлда. Тај аспект открива, ако за тим још има потребе, нашу неспособност да разумемо и говоримо другим језиком осим економским. У капиталистичкој апсолутизацији садашњости посредује пустошење будућности и присилно укидање прошлости“ (3, 34-35). А то не смемо дозволити.
Опет и опет: Одбранимо школу
Ако све ово знамо (а знамо ако желимо да знамо), онда нам је јасно да „the name of this game“ није патриотизам (који је, како истиче Фузаро, просвећен и космополитски ако жели да сви народи света имају право на свој политички и културни идентитет, и који зна да, како рече кнез Николај Трубецкој, нема виших и нижих цивилизација, него само различитих), онда је крајње време да почнемо да „учимо пјесан“ (Миодраг Павловић): јер, у рату који брише сећање, то може бити избављење.
Коронократија, као модел властодржачког коришћења једног медицинског феномена, има, између осталог, циљ да укине школу као простор социјализације и стицања личног и колективног идентитета. Ово не смемо дозволити. Наша деца не смеју бити вакцинисана ни сумњивим вакцинама у руку ни лажју канцер – капитализма у мозак.
САСТАНАК У МИНИСТАРСТВУ!
Данас 18.8.2021.године у МПНТР је одржан састанак, којем су присуствовали министар Бранко Ружић, посебни саветници Јелена Парезановић и др Зоран Костић и помоћници министара за предшколско и основно др Милан Пашић и средње образовање Милош Благојевић.
Синдикате су представљали Валентина Илић – СОС, Слободан Брајковић = СРПС, Срђан Словић – ГСПРС Независност и Звонимир Јовић – УСПРС.
Министар је изнео став да се залаже да школска година почне нормално и да часови трају 45 минута. По његовим речима министарство је спремило више модела наставе који ће бити примењивани у зависности од епидемиолошке ситуације. Просветни систем ће бити децентрализован а модел, који ће се примењивати ће зависити од стања у јединици локалне самоуправе и самој школи. Домови ученика ће радити пуним капацитетом. Коначна одлука ће зависити од одлуке Кризног штаба који ће бити одржан у понедељак или уторак.
После тога се разговарало о актуелним проблемима као што су рад Комисије за тумачење ПКУ, рад Радне групе за праћење ангажовања запослених, рад на изменама и допунама ПКУ, плаћање одељењских старешина за време зимског и пролећног распуста…
Од стране представника МПНТР најављене су измене и допуне ЗОСОВ – а и одређеног броја правилника.
Представници синдиката су захтевали да буду укључени у рад на тим променама.
