Просветари траже 20 одсто веће плате, исплату дуга и мање ученика по одељењу
Око 30.000 просветних радника и ову школску годину започеће штрајком. У знак протеста, 1. септембра у 819 школа широм Србије часови ће бити скраћени на пола сата, а у поједниним градовима биће организоване и протестне шетње, потврдио је за Бизнис.рс Владимир Аџић, члан председништва Уније синдиката просветних радника Србије и руководилац ресора за финансије, аналитику и чланство.
Синдикати имају јасне захтеве, они траже повећање плата за 20 одсто, исплату дуга од 50.000 динара, промену стручног упутства о формирању комбинованих одељења од петог до осмог разреда, као и да број ученика у одељењу, по угледу на Европску унију, не прелази 24.
С обзиром на ниска примања и пројектовану инфлацију, која ће у септембру износити 14 процената, тражимо повећање плата од 20 одсто и да се свим просветним радницима исплати остатак дуга од 50.000 динара, према споразуму који је потписан 2015. године“, истиче Аџић и додаје да су просветни радници у јануару добили повећање плата од седам одсто, али да је инфлација то већ „појела“.
“Када су нам дали повећање од седам процената и тада смо тражили 20, јер сматрамо да тако треба да буде у наредне три године, како бисмо дошли на жељени однос плата. Подсетићу да је минималац сада 35.012 динара, а основна плата у просвети, где је 80 одсто запослених факултетски образовано, износи 67.050 динара, што значи да немамо однос чак ни један према два”, подвлачи наш саговорник.
Он каже да је просветарима све ово гарантовано споразумом са Владом Србије који је потписан 2015. године након великих протеста. Споразум је тада, наводи Аџић, потписао садашњи председник Србије Александар Вучић, тадашњи министар просвете Срђан Вербић и министарка државне управе Кори Удовички.
“Држава је глува, људи се мењају на својим позицијама и заборављају на обавезе. Њихове обавезе су биле светосавске новогодишње награде. Просветни радници су рачунали на минимално 5.000 динара, што је за седам година 35.000 динара. Такође, распоређивањем преко 30.000 кадровских вишкова уштедели смо више од шест милијарди динара, а у споразуму је наведено да ће та новчана средства бити искоришћена за побољшање материјалног положаја запослених у просвети. Од 2015. године ништа није исплаћено осим суме од 10.000 динара помоћи, за коју сматрамо да представља понижавање просветних радника. Од дуга државе од 60.000 динара одузели смо тих 10.000 и потражујемо 50.000 динара”, објашњава Аџић.
Када је реч о другом захтеву, који се односи на мењање правилника и упутстава у формирању комбинованих одељења, наш саговорник каже да је недопустиво да се у селима где је мали број ученика спајају одељења.
Нећемо стати са притиском јер сматрамо да свако дете у сваком селу у Србији треба да има исту, квалитетну наставу. Спајање одељења није природно и не може настава да се изводи у исто време у петом и у седмом разреду. Зато тражимо повлачење овог упутства”, истиче он и додаје да је трећи захтев заправо стари, али да би он требало да буде испуњен уколико Србија жели да иде ка Европској унији.
“У ЕУ је просек 21-22 ученика у одељењу, код нас је 30, а негде и 34. Зато тражимо да број ученика по одељењу буде ограничен на 24. Сматрамо да су то врло реални и рационални захтеви”, закључује Аџић.
Штрајк просветних радника у најави
Нова школска година почеће штрајком чланова Уније синдиката просветних радника Србије, одлучено је на седници Главног одбора Уније у Београду. У више од 800 школа широм Србије 1.септембра часови ће бити скраћени на 30 минута, а биће одржане и протестне шетње, како би просветари изразили незадовољство висином зарада и начином формирања одељења у школама.
Чланови Уније синдиката просветних радника Србије захтевају повећање плата у износу од 20%. Сматрају да је њихова одговорна професија деградирана новчаном накнадом, која је тренутно испод републичког просека.
Просветни радници захтевају и измену законика, правилника и упутстава у области образовања, којима је предвиђено формирање одељења са више од 24 ученика. Успели су, надају се, да докажу да је нови правилник о организовању комбинованих одељења у вишим разредима основних школа погубан по квалитет наставе и опстанак школа у малим срединама.
Чланови Уније иницијативу за преговоре о корекцији плата и укључивање у промену законских регулатива у области образовања упутили су 10.августа, али одговор ресорног Министарства нису добили. Одлучни су у намери да истрају док њихови захтеви не буду испуњени, јер како кажу, на компромисна решења овога пута неће пристати.
