САОПШТЕЊЕ СОЧ-а
САОПШТЕЊЕ СОЧ-а
Пише: Катарина Мајсторовић,
доктор филозофије, етичар
сарадник СОЧ - а
ТАМАН
Драги људи добе воље, како сте ми? Питање које обично пречујемо и на које не дајемо никакав одговор, или кажемо тек нешто, каобејаги. Сезона је свођења биланса, ово предновогодишње
Читали сте генијално дело Стилске вежбе Рејмона Кеноа? Потпуно непоновљив, донео је нови поглед на књижевност, кажу скинуо је рђу са точкића књижевности. Пише о једном те истом, баналном догађају, али из много различитих углова. Како се тип дугог врата возио аутобусом, у коме су неки гунђали. Затим је виђен на станици Сен Лазар, где му је један човек скренуо пажњу да треба да пришије дугме на капут. Кено је ово испричао на разне начине, у варијантама припросто, ја па ја, математички, филозофски, женски, у маниру грађења речи..., и позвао читаоце да и они додају своју варијанту, своју вежбу стила. У маниру мог доживљаја тога како смо, или како предложих да јесмо, ево моје стилске вежбе. Добро претпостављате,
Таман
Био је то још један таман дан за Малог. Да би све било таман, возио се истим таман аутобусом, у тој таман ДРЖНЕДАНЦИЈИ. Људи су таман приметили да има таман дуг врат и да тако таман може да уочи важне релације, таман види боље од осталих. Са тог таман положаја он таман јасно разазнаје да се људи таман комешају и таман буне. Аутобус постаје таман тесан. И он таман у правом тренутку напушта возило. Таман да изађе, било је то на станици Сен Лазар, где су таман биле некакве демонстрације, таман незадовољних људи, кад га пресрете таман усплахирена жена. Таман је сконтао да је она чистачица по имену Димитра Ционтаки, кад га је она таман упозорила да треба да делује ЗАТВОРОУПОТПУЊУ
Не знам да ли би Кено био задовољан. Додајем да су болдоване речи нове, прва је преузета од Кеноа, дакле цитат, да будемо поштени, а друга је смишљена по аналогији са оригиналом (Кено каже дугме употпуњујуће). У ствари, кад год помислим на стилске вежбе, ја, искрено, најпре помислим на Данила Киша, пре него на Кеноа. Киш је нама донео Кеноово дело, јер га је он превео, а у овом случају ради се о несагледивом изазову за преводиоца- као да он пише текст а Кено га наводи. Ако нисте читали, прочитајте, уверићете колико радости исијава из напора Великог Киша. Толико радости ниједан сензационализам
Сигурна сам да имам право на фикцију. Елементе реалности не поричем. Таман сам биће које тражи оријентацију, према неком смислу. Таман је и права наука и добра фикција. Мислим да је наш путник из аутобуса неоправдано лежерно прошао поред оних незадовољних људи који су протестовали, на станици Сен Лазар. Мислите да они нису приметили да му недостаје дугме на капуту, и да таман треба да га пришије? Таман посла!
Катарина Мајсторовић,
доктор филозофије, етичар (таман)
САОПШТЕЊЕ СОЧ-а
САОПШТЕЊЕ СОЧ-а
С П О Р А З У М
Како би рекли, сигурним корацима улазимо у 2020. годину, па је ред да се осврнемо, и за нама и за “њима'', на претходне године узалудних покушаја да неког приволимо да поштује своју реч, своје поштење, свој потпис. Добро, да на кратко заборавимо те изразе (реч и поштење), јер за поједине представнике власти то су непознанице које би требало да потраже у речнику ''страних'' речи и израза, па ћемо се ипак држати само потписа.
Реч је о 2015. години и Споразуму о прекиду великог штрајка. Неко је тада (да не помињемо конкретна имена јер ризикујемо да прекинете са читањем саопштења), рецимо, у име Владе РС, ставио свој потпис на документ који је у себи садржао и одредбу (закључак) о праву на исплату новогодишњих (светосавских) награда просветним радницима (сваке године представници Владе и синдиката би на заједничком састанку утврђивали износ награде коју би добио сваки запослени у образовању). Платне разреде да и не помињемо. На састанак којим је требало да се утврди висина ''награде'' Влада је синдикате позвала укупно 0 (нула) пута! Од стране синдиката по том, а и по многим другим важним питањима, Влади и ресорном министарству упућено је безброј позива. Не да није било позива са њихове стране, већ ни одговора на наше захтеве, што је, макар ми тако сматрамо, елементарна некултура. Наравно, свесни смо да је образовање (по речима представника Владе) ''приоритет'', што се из претходно написаног са сигурношћу може и приметити, нарочито ако су имали у виду приоритет манипулације просветним радницима, приоритет игнорисања, приоритет понижавања, и да, зашто то гласно не бисмо рекли, и приоритет лагања запослених у образовању. Унија је због непоштовања споразума од стране Владе РС, исту ту Владу тужила, ''верујући'' у ''независност''
На сличан начин завршавамо ово као и претходно саопштење, малом причом о најлепшем годишњем добу. Наиме, од нашег ''сарадника'' из Републичког хидрометеоролош
Председник
Синдиката образовања Чачак
Владимир Аџић
Чачак, 5. децембар.2019.г
СОЧ најавио врело пролеће, Шарчевић вређа новинаре и просветне раднике!
Нaјбројнији синдикат просветних радника у Чачку и Моравичком округу, Синдикат образовања Чачак данас се обратио јавности поводом јучерашњег крајње непримереног геста министра просвете Младена Шарчевића према новинарима. Они у саопштењу наводе да изјаве министра просвете прелазе границе доброг укуса, не само према новинарима већ и према самим просветним радницима, посебно имајући у виду његову изјаву поводом плагијата доктората Синише Малог.
- Да подсетимо на министрове речи, како он не би доводио у питање оно што Синиша Мали ради као министар, јер сматра да обавља одличан посао, те да су одвојене ствари оно што Мали ради као министар и његово усавршавање као академског грађанина. Користимо прилику да питамо министра да ли овај његов став важи и за нас просветне раднике (обичне смртнике) или је резервисан само за “богове са Олимпа“, и да ли ће овакав приступ имати и према наставницима који немају педагошке свеске и дневне припреме од почетка године, ако и без тога одлично раде свој посао? Ипак, можда је дневна припрема по важности већа од доктората. Да будемо конкретнији, ево једног примера из једне нама блиске земље, по коме ћемо видети у каквом систему ми живимо и какве су нам моралне вредности, ако их више уопште и има међу нашим “боговима са Олимпа“. Вест из новембра 2018. Грчка чистачица Димитра Ционтаки, осуђена на 10 година затвора зато што је фалсификовала диплому основне школе да би добила посао у државној служби!!! Њен адвокат поводом тога је изјавио: “Она је била чистачица. Према томе да ли је завршила пети или шести разред нема никакве везе с тим како је радила свој посао“. Чистачица је на суду у Лариси у централној Грчкој првобитно била осуђена на 15 година затвора, да би јој казна била смањена на 10 година. Како нам слично делују одбране адвоката чистачице из Грчке и министрова одбрана Синише Малог, зар не? Само су казне различите а по казнама видимо шта је држава а шта њена имитација. Синдикат образовања Чачак ће се наредних дана огласити и поводом неиспуњених закључака из Споразума о прекиду штрајка из 2015. године. Не треба подсећати која страна није испунила ништа од договореног и потписаног, што је само још један доказ виртуалности државе у којој и за коју радимо. Колеге, спремајте снагу за врело пролеће, наводи се у саопштењу чачанских просветара, које је потписао председник СОЧ-а Владимир Аџић .
ТРАЖИМО МЕРЕ ПРОТИВ НАСИЉА
ТРАЖИМО МЕРЕ ПРОТИВ НАСИЉА
Снимци вршњачког насиља на друштвеним мрежама не престају шокирати јавност у Србији.
Након скоро сваког таквог снимка, који обично преузму и медији, надлежни органи обавесте јавност да ће испитати случај, казнити одговорне и предузети одговарајуће кораке да се овакви инциденти не понављају.
Какве год мере да се уведу, нови случајеви вршњачког насиља се и даље појављују, чини се једнако често као и раније.
Унија синдиката просветних радника Србије најавила је штрајк упозорења са захтевом за хитно предузимање мера против насиља у школама, укључујући промену закона.
Који су кључни узроци вршњачког насиља, шта се до сада предузимало да се оно не понавља, које мере траже синдикати, а шта предлаже Министарство просвете Србије, о овим и другим питањима разговарали смо са:
- Јасном Јанковић, председницом Уније синдиката просветних радника Србије, и
- проф. др Драганом Попадићем, социјалним психологом и аутором књиге “Насиље у школама”.
Уредник и водитељ емисије је Милорад Весић.
Извор: AL JAZEERA BALKANS
