ШТА ТРАЖИ УСПРС ОД ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ШТА ТРАЖИ УСПРС ОД ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СА СВОЈИХ 800 ШКОЛА (30.000 чланова)
1. Да у буџету за 2022. годину планира веће издвајање за просвету. Најављени минималац од 1.1.2022.године износиће 35.012 динара (што је 9% веће од прошлогодишњег минималца ). Влада РС није испунила део Споразума о решавању спорних питања из великог штрајка, 2015. године који се тичу успостављања платних разреда од 1. јануара 2016. године. Унија СПРС се залаже за однос зарада 1:3 где су минималне плате за помоћне раднике и теткице око 35.000,00 динара, у зависности од броја радних сата у месецу, два би били наши административни радници (око 70.000,00), а коефицијент 3, носили би сви факултетски образовани у школама (око 105.000,00 динара). С обзиром да се Унија СПРС већ 22 године залаже за овакве односе (минималац према плати наставника), очекујемо значајно повећање зарада у нашем систему у наредне три године почевши од децембра 2021. године у износу од 20% на садашњу цену рада, што би се наставило и у 2022. и 2023. години у истом износу од 20%. To би довело до жељеног односа у наредном периоду, који је реалан, ако је просвета један од стубова нашег друштва, како власт говори. Подсетићу, просечна плата у Републици Србији за првих осам месеци је 64.393 динара док је у образовању за исти период 63.044 динара из чега видимо да је образовање 2,1% испод републичког просека. Истовремено, у образовању ради око 80% високообразованих људи.
2. Исплата 35.000 динара за шест Светосавских/Новогодишњих награда (од 2016. до 2022.) предвиђених потписаним Споразумом о решавању спорних питања (члан 2.) и Посебним колективним уговором за запослене у основим, средњим школама и домовима ученика. Исплата 25.000 динара из уштеда предвиђених потписаним Споразумом (члан 7.) Велике уштеде су остварене у систему смештањем технолошких вишкова, што сада износи преко 25.000 људи. Тиме је државној каси сачувано око 6 милијарди динара! Исплатом поменуте суме, била би исплаћена половина направљених уштеда. Унија СПРС сматра да Влада РС може направити корак ка решавању ових потраживања, тако што би исплатила 20.000 динара до краја марта 2022.године свим запосленима у просветном систему, а остатак дуга би био предмет договора у социјалном дијалогу који мора свакако постојати. Предлози Уније СПРС су познати, да је могуће исплатити у државним обвезницама, које ће се наравно поново вратити у државну касу кроз потрошњу.
3. Кориговање коефицијената ненаставном особљу са четвртим степеном (са 8,62 на 13,42) и петим степеном (са 9,16 на 13,65), колико износе коефицијенти у настави. Кориговање коефицијента шефа рачуноводства са четвртим степеном (са 11,15 на 13,73) и шестим степеном (са 13,73 на 14,88), колико износе коефицијенти у настави. Кориговање коефицијената помоћном особљу које је запослено у просвети. Према постојећим коефицијентима њихове плате допуњују се до минималца, а то је, на жалост и основица за пензију. Уместо коефицијента 6,30 адекватан коефицијент би био 9,30.
4. Плаћање ангажовања и путних трошкова члановима у радним подгрупама при школским управама и Централној радној групи при Министарству просвете, јер су својим ангажовањем држави уштедели велики новац, па би плаћање путних трошкова било најмање што се може учинити за овај невелики број људи.
5. Од МПНТР-а тражимо хитан договор о исплати дуговања нашим колегама који су радили са ученицима по ИОП програмима да се не плаћају великим судски трошкови беспотребно. Такође, тражимо договор око исплате топлог оброка и регреса за све запослене који на то имају право и да се та ставка реши законски за све запослене у просветном систему,а не дуготрајним и скупим судским споровима.
Дуговања према запосленима у просвети се нагомилавају и годинама не решавају. Она проистичу из потписаног Споразума, како са Владом Републике Србије, тако и са ресорним Министарством.
Унија СПРС очекује званичне и конкретне преговоре. И данас, уочи Дана просветних радника, који је у понедељак 8. новембра, још једном апелујемо на све који одлучују о образовању у овој држави, да је крајње време да се састанемо и направимо озбиљан и конкретан договор на добробит свих запослених у просвети, а тиме помогнемо и држави у целини.
Унија СПРС је доследна и спремна за договор, али не и за даља понижавања просветних радника.
У Београду, 4.11.2021.год.
Руководилац ресора за финансије,
аналитику и чланство УСПРС
Владимир Аџић
Реформа гимназија или „Болећива празнина“
У Прес центру УНС-а, 30. октобра 2021. године, одржана је промоција седамнаестог по реду штампаног издања Уније синдиката просветних радника Србије Реформа гимназија или „Болећива празнина“, чиме је обележена и петнаестогодишњица Унијиног издаваштва.
На почетку, присутнима се обратила Јасна Јанковић, председница Уније СПРС, правећи осврт на наше бројне књиге, чија вредност не пролази. Иако надлежни често немају слуха за просветне раднике, Унија СПРС није одустала од писања и објављивања књига кроз које се одговара на сва битна питања значајна за сагледавање, развој и унапређивање образовног система. Као значајну прекретницу у издаваштву УСПРС, Јанковић истиче сусрет са филозофом Дијегом Фузаром. Та сарадња је допринела бољем сагледавању и разумевању пута којим иде образовни систем у Србији. Цитирајући Орвела, поставила је питање о значају знања у савременом друштву, односно да ли је у „незнању моћ“, чиме је најавила и представљање најновије књиге.
Сам назив, Реформа гимназија или „Болећива празнина“, изродио се у оквирима закључка Научног скупа „Разоткривање реформи гимназија“ у организацији Синдиката образовања Чачак и Синдиката чачанске Гимназије, 7. марта 2019. године, где су говорили родитељи, наставници, педагози, доктори наука који су у свом раду посвећени образовању, представници Националног просветног савета, као и директори основних и средњих школа. Оксиморон „болећива празнина“ извучен је из контекста константних реформи српског образовања, осликавајући парадоксалност сталних иновација наспрам немогућности да се кроз њих остваре основни циљеви образовања и васпитања. При томе
се, као примаран, издваја знање које ученицима по завршетку школовања омогућава активно деловање у друштвеним процесима. У образлагању наслова, аутори се позивају на анегдоту Александра Диме Сина, кроз коју он израз „болећива празнина“ пореди са шупљом главом, односно главом која може да боли иако је „празна“.
Идеја о писању књиге која се бави темом реформи гимназија, настала је кроз активности Уније СПРС и има за циљ значајније повезивање ученика, њихових родитеља и наставника кроз организоване трибине и сусрете, односно непосредно остваривање утицаја на доносиоце програма и реформи да уваже тај трио, који јесте основни носилац образовног процеса. У намери да се те активности спроведу у свим гимназијама- чланицама УСПРС, наишло се на непремостиву препреку. Пандемија изазвана коронавирусом, прешла је границе Републике Србије и ушла у животе просветних радника, ученика и њихових родитеља.
Иако је пандемија направила „застој“ у многим друштвеним сферама и секторима, када је реч о реформама гимназијског образовања оне су наставиле својим током. По речима Милана Селаковића, професора у чачанској Гимназији, једног од аутора књиге, од ове школске године, гимназијски програм богатији је за шест нових изборних предмета. Идући у корак с насилним реформама које надлежни спроводе, Унија СПРС је кроз ову књигу нашла пут да говори и одговори на бројне проблеме и последице спровођења непланских стратегија, без поштовања науке и претходног истраживања у области образовне теорије и праксе. Цитирајући Кафку, Ненад Гугл, професор у Трећој београдској гимназији, ново издање Уније СПРС, пореди са „јаким ударцем песнице у стомак“. Књига је дошла у прави
час да нас пробуди и разбуди, да схватимо свој утицај и одговорност, коју као носиоци образовних политика имамо.
Књига је подељена у четири дела. У првом делу књиге, сагледавају се постојећи модели и програми наставе у гимназијском образовању и васпитању, као и педагошко – психолошки аспекти актуелних реформи сагледаних из угла наставника, педагога, директора школа, ученика и њихових родитеља.
У другом делу, аутори издања ставили су акценат на потребу подизања гласа против реформи гимназија и предочили неке од тренутних активности кроз које ученици чачанске Гимназије и њихови родитељи већ делују. Трећи део књиге посвећен је дигитализацији образовног система, а разматране су и могућности и питања замене наставника роботима.
У четвртом и последњем делу књиге, дата је ретроспектива одржаног Научног скупа у организацији УСПРС, на Сајму књига 2019. године. Тада су др Александар Липовски, др Слободан Рељић и професор Милош Бајчетић говорили о позитивним и негативним аспектима дигитализације наставе.
О књизи су говорили Милан Селаковић и Ненад Гугл, гимназијски професори, Невенка Толић, педагог и Гордана Петковић, члан Савета родитеља у Шестој београдској гимназији.
Промоцију књиге водила је Весна Јеротијевић, руководилац Ресора за образовни систем Уније СПРС.
Књига ће се од ове недеље, са осталим издањима Уније СПРС, наћи на полицима књижара „Делфи“, „Лагуна“ и „Геца Кон“.
ИНФО УСПРС
СОЧ НЕ ОДУСТАЈЕ ОД СВОЈИХ НАЧЕЛА
Отпуштене колеге подржао је и председник Синдиката образовања Чачка, Владимир Аџић, осудивши одлуку Драгице Симовић јер су они остали без посла.
СОЧ је оштро осудио поступак директора Прехрамбено – угоститељске школе у Чачку због отпуштања вишегодишњих радника почетком године.
Знамо да је то у складу са Законом, али је у питању колико је у складу са етичношћу, посебно када је реч о колегама чије референце сведоче о квалитету њиховог рада, подсетио је он.
„Не можемо занемарити ни чињеницу да је и држава улагала у њихов развој и напредовање у струци током година, полагање лиценце и додатно оспособљавање за обављање посла на којему су биле радно ангажоване, да се и у томе огледа бесмисао потеза директора школе“, навео је Аџић.
Оно што је за сада Синдикат образовања Чачак могао да уради је да се обрати директорима школа да у новонасталој ситуацији имају разумевање према колегама вишегодишњим радницима, које Закон не штитити, сматра он.
„Директор ОШ „Тансако Рајић“ у којој сам и сам радно ангажован, примио је на 50% радне норме педагога који је сада остао без посла у горе поменутој школи.
Радно ангажовање тих колега које су остале без посла нам је приоритет, али не одустајемо ни од захтева да се у поступку избора директора у тој школи поступи у складу са вољом већине запослених.Чудно је како се директорка школе када отпушта раднике позива на Закон, али када она треба да се повуче и остане без мандата процедуре се заобилазе, као да никоме другоме та материјална егзистенција и храна на столу није потребна. Синдикат образовања Чачак осуђује одлуку Школског одбора којом није испоштована воља већине колектива у поступку избора директора. Колеге у тој школи дале су подршку кандидату за директора Јелени Ђуровић већином гласова на седници Наставничког већа одржаној 30. августа 2021. године.
Већ 31. августа дата су решења о престанку даљег радног ангажовања колегама. Дакле колеге су годинама вредно радиле у тој школи, без иједног приговора на њихов рад и уговор им је уредно обнаљан сваке године, све до сада. Па да ли је то случајност или нечија намера да толиким бројем отпуштања обележи овогодишњи избор за директора школе?
Синдикат образовања Чачак неће одустати од својих начела, да се у поступку избора директора поштује воља колектива школе, а очекујемо и да ће Министар просвете донети једино исправно решење о именовању директора, односно да на место директора школе буде постављен кандидат коме је колектив дао подршку“.
