Реформа гимназија или „Болећива празнина“
У Прес центру УНС-а, 30. октобра 2021. године, одржана је промоција седамнаестог по реду штампаног издања Уније синдиката просветних радника Србије Реформа гимназија или „Болећива празнина“, чиме је обележена и петнаестогодишњица Унијиног издаваштва.
На почетку, присутнима се обратила Јасна Јанковић, председница Уније СПРС, правећи осврт на наше бројне књиге, чија вредност не пролази. Иако надлежни често немају слуха за просветне раднике, Унија СПРС није одустала од писања и објављивања књига кроз које се одговара на сва битна питања значајна за сагледавање, развој и унапређивање образовног система. Као значајну прекретницу у издаваштву УСПРС, Јанковић истиче сусрет са филозофом Дијегом Фузаром. Та сарадња је допринела бољем сагледавању и разумевању пута којим иде образовни систем у Србији. Цитирајући Орвела, поставила је питање о значају знања у савременом друштву, односно да ли је у „незнању моћ“, чиме је најавила и представљање најновије књиге.
Сам назив, Реформа гимназија или „Болећива празнина“, изродио се у оквирима закључка Научног скупа „Разоткривање реформи гимназија“ у организацији Синдиката образовања Чачак и Синдиката чачанске Гимназије, 7. марта 2019. године, где су говорили родитељи, наставници, педагози, доктори наука који су у свом раду посвећени образовању, представници Националног просветног савета, као и директори основних и средњих школа. Оксиморон „болећива празнина“ извучен је из контекста константних реформи српског образовања, осликавајући парадоксалност сталних иновација наспрам немогућности да се кроз њих остваре основни циљеви образовања и васпитања. При томе
се, као примаран, издваја знање које ученицима по завршетку школовања омогућава активно деловање у друштвеним процесима. У образлагању наслова, аутори се позивају на анегдоту Александра Диме Сина, кроз коју он израз „болећива празнина“ пореди са шупљом главом, односно главом која може да боли иако је „празна“.
Идеја о писању књиге која се бави темом реформи гимназија, настала је кроз активности Уније СПРС и има за циљ значајније повезивање ученика, њихових родитеља и наставника кроз организоване трибине и сусрете, односно непосредно остваривање утицаја на доносиоце програма и реформи да уваже тај трио, који јесте основни носилац образовног процеса. У намери да се те активности спроведу у свим гимназијама- чланицама УСПРС, наишло се на непремостиву препреку. Пандемија изазвана коронавирусом, прешла је границе Републике Србије и ушла у животе просветних радника, ученика и њихових родитеља.
Иако је пандемија направила „застој“ у многим друштвеним сферама и секторима, када је реч о реформама гимназијског образовања оне су наставиле својим током. По речима Милана Селаковића, професора у чачанској Гимназији, једног од аутора књиге, од ове школске године, гимназијски програм богатији је за шест нових изборних предмета. Идући у корак с насилним реформама које надлежни спроводе, Унија СПРС је кроз ову књигу нашла пут да говори и одговори на бројне проблеме и последице спровођења непланских стратегија, без поштовања науке и претходног истраживања у области образовне теорије и праксе. Цитирајући Кафку, Ненад Гугл, професор у Трећој београдској гимназији, ново издање Уније СПРС, пореди са „јаким ударцем песнице у стомак“. Књига је дошла у прави
час да нас пробуди и разбуди, да схватимо свој утицај и одговорност, коју као носиоци образовних политика имамо.
Књига је подељена у четири дела. У првом делу књиге, сагледавају се постојећи модели и програми наставе у гимназијском образовању и васпитању, као и педагошко – психолошки аспекти актуелних реформи сагледаних из угла наставника, педагога, директора школа, ученика и њихових родитеља.
У другом делу, аутори издања ставили су акценат на потребу подизања гласа против реформи гимназија и предочили неке од тренутних активности кроз које ученици чачанске Гимназије и њихови родитељи већ делују. Трећи део књиге посвећен је дигитализацији образовног система, а разматране су и могућности и питања замене наставника роботима.
У четвртом и последњем делу књиге, дата је ретроспектива одржаног Научног скупа у организацији УСПРС, на Сајму књига 2019. године. Тада су др Александар Липовски, др Слободан Рељић и професор Милош Бајчетић говорили о позитивним и негативним аспектима дигитализације наставе.
О књизи су говорили Милан Селаковић и Ненад Гугл, гимназијски професори, Невенка Толић, педагог и Гордана Петковић, члан Савета родитеља у Шестој београдској гимназији.
Промоцију књиге водила је Весна Јеротијевић, руководилац Ресора за образовни систем Уније СПРС.
Књига ће се од ове недеље, са осталим издањима Уније СПРС, наћи на полицима књижара „Делфи“, „Лагуна“ и „Геца Кон“.
ИНФО УСПРС
