ШТА ТРАЖИМО, А ШТА ДОБИЈАМО
Запослени у образовању у 2022. години могу да рачунају на повећање зарада за свега седам одсто и то је једини захтев коме је држава делимично изашла у сусрет. У новцу то значи да је основица са 3.582 динара порасла на 3.833, па ће почетна плата наставника са VII степеном стручне спреме износити 66.393 динара, односно биће увећана за 4.343 динара.
Уколико је наставник и разредни старешина његова зарада ће бити додатно увећана за четири одсто, односно за 2.655 динара. Идентично је и додатно увећање за 10 година стажа (0,4 одсто по години) па ће запослени са VII степеном, старешинством и 10 година стажа примати нешто преко 71.000 динара.
Што се тиче наставног особља са VI степеном, они ће месечно зарађивати 57.040 динара, односно 3.731 динар више него до сада.
Ни пред усвајање буџета за 2022. држава није уважила синдикате образовања као социјалне партнере. Сва четири репрезентативна синдиката тражила су разговоре о повећању плата, а њихов први захтев био је увођење платних разреда од 1. јануара у целом јавном сектору. И то је једино у чему су синдикати били сложни. У свему осталом су демонстрирали традиционално нејединство. Овога пута чак и они који су до јуче наступали заједно. Зато су им се и захтеви према Влади разликовали.
Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС) и даље инсистира на поштовању Споразума, потписаног 2015. године после великог штрајка просветних радника, у коме је било предвиђено успостављање платних разреда од 1. јануара 2016.
– Унија се залаже за однос зарада 1:3 где су минималне плате за помоћне раднике и теткице (око 35.000 динара), два би били административни радници (примали би око 70.000), а коефицијент три би носили сви факултетски образовани у школама (плата би им била 105.000 динара). С обзиром да се Унија СПРС већ 22 године залаже за овакве односе очекујемо значајно повећање зарада у нашем систему у наредне три године почевши од децембра 2021. године у износу од 20 одсто на садашњу цену рада, што би се наставило и у 2022. и 2023. години у истом износу од 20 одсто. То би довело до жељеног односа у наредном периоду, који је реалан, ако је просвета један од стубова нашег друштва, како власт говори – поручио је почетком новембра Владимир Аџић, шеф ресора за финансије у УСПРС, на конференцији за новинаре испред Владе Србије.
Унија је тражила и да се запосленима у образовању исплати по 35.000 динара на име шест заосталих светосавских/новогодишњих награда, као и да добију по 25.000 динара из уштеда, остварених у систему смештањем технолошких вишкова.
На списку захтева овог синдиката је и корекција коефицијената ненаставном особљу са четвртим степеном (са 8,62 на 13,42) и петим степеном (са 9,16 на 13,65), као и кориговање коефицијента шефа рачуноводства са четвртим (са 11,15 на 13,73) и шестим степеном стручности (са 13,73 на 14,88), колико износе коефицијенти у настави. Унија се залаже и да се повећају коефицијенти ненаставном особљу којима се плате допуњују до минималца, и то на 9,30.
Извор: Нова економија
ЗАКОНИ У СКУПШТИНСКОЈ ПРОЦЕДУРИ
У просветним круговима ових дана води се полемика о три предлога закона у скупштинској процедури којима се мењају одредбе Закона о основама система образовања и васпитања, Закона о основном образовању и васпитању и Закона о средњем образовању и васпитању. Најављено је да се закони мењају због питања која се односе на државну матуру, чије је увођење померено за 2024. годину.
Неочекивано је то, да се Предлогом закона о изменама и допунама редефинише Центар за испите (матурске), чији начин одржавања и администрирања прописује министар. Још једна новина је и могућност оснивања образовно-научног центра, чији је оснивач Влада РС, а све са циљем „подизања квалитета образовних, научних, истраживачких, спортских, омладинских и туристичких програма”. Као да немамо ни у шта друго да улажемо новац до Државне матуре!?
Све смо школе средили, опремили, саградили… све вртиће оспособили, па нам је сада циљ оно што ће се (крајње неизвесно) дешавати кроз три године. За спровођење закона и проширење капацитета Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања – Центра за испите, обезбедиће се средства у износу од 109.605.000,00 у 2022. и 338.959.000,00 динара у 2023. години. За изградњу Образовно-научних центара у Белој Цркви, Книћу и Врању, Законом о буџету издвојено је 122.179.000,00 динара. Рекло би се, има се, може се, али да ли је баш тако!
Наиме, док на једној страни расипа, закон је пронашао „одличну” уштеду, комбиновани модел наставе од петог до осмог разреда!?! Обрађивач предлога закона, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, није нас удостојило чак ни одговарајућег образложења зашто или још важније, како методички оправдати комбинацију разреда у предметној настави. Где су видели ово, сем у жељи да затворе финансијску рупу коју сами и праве? И да апсурд буде већи, на крају предлога стоји Изјава о усклађености прописа са Европском унијом! Па зашто, побогу, не ускладисте број ученика у одељењу са Европом? И како се то нешто усклађује, а нешто не?!
Видели смо ово много пута до сада, поготову пред изборе, власти су уста пуна образовања и квалитета наставе, а у реалности и ученици и наставници и родитељи имају све веће проблеме и давања за тзв. бесплатно школовање, уз све оптерећеније планове и програме и апсолутну небригу за нашу децу.
У Београду, 21. децембра 2021.
Председница Уније СПРС
Јасна Јанковић
