БОРБА ЗА СВАКО РАДНО МЕСТО
Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) и Синдикат образовања Чачак организовао је данас редовну годишњу конференцију. Иначе, Светосавским балом у Чачку започета је јубиларна година у којој Унија обележава 20 година од оснивања. УСПРС броји 30.000 чланова у 763 школе, што је сврстава у најбројније репрезентативне синдикате просвете.Председница УСПРС Јасна Јанковић истакла је најактуелнији циљ а то је примена платних разреда.
„Прошле године у октобру смо се договорили са Министарством просвете, министарством финансија и државне управе и локалне самоуправе да се од 1. јануара 2019. примењују платни разреди. Да би месец дана после тоге сазнали да је то померено за 2020. и то из медија одакле смо сазнали да је и председник државе најавио да ће се наставити са секторским повећавањем плата где образовање није у фокусу већ здравство. И ово је поново повећање ресорно, што нема веза са платним разредима где би основице морале да буду исте свима. Ми ћемо и даље захтевати да добијемо званичнои одговор јер је социјални дијалог оно што овде недостаје”, рекла је Јанковић.
Јанковић: Трећина школа нема капацитет да уведе електорнски дневник
У школама у Србији се наставља са програмом увођења електронских дневника. УСПРС је радила истраживање у основним, средњим, гимназијама као и стручним и школама за децу са посебним потребама, њиховим чланицама.
„Добили смо резултате да је око 25,1 одсто школа у систему потпуне примене електорнских дневника, али алармантни подаци су да чак 30,3 одсто школа има од један до пет рачунара који би могли да се користе за електронски дневник који наставник свакодневно треба да попуњава. Тако да трећина школа нема капацитет да га уведе. Негде око 8,5 образовних установа има 31 и више рачунара, што је опет мало за оне школе које имају сто запослених. Старост и квалитет рачунара је такође проблем у српским школама”, истакла је Јанковић.
Добривоје Марјановић, члан председништва УСПРС истиче да ово удружење увек тежи решењу проблема и да његови чланови нису само критизери. „Рационализација у образовању кренула је 2000. године. Већ тад смо сагледали проблеме са којима смо се као просветни радници врло брзо и суочили. Смањење ђака у школама и вишак запослених. Данас 30 хиљада наставника и професора ради на одређено време без гаранције да ће једног дана бити примљени у стални радни однос. Влада РС донела је забрану запошљавања, што је апсурдно. Конкурси за нова радна места треба да буду отворени, али под јаком контролом, сви знамо која су то занимања дефицитарна. Данас се суочавамо и са проблемом да наставници раде у више школа, и предају по неколико сродних предмета што није добро решење”, каже Марјановић.
Члан председништва УСПРС и председник СОЧ Владимир Аџић истакао је да споразум између Владе и четири синдиката који је потписан још 2015. године, садржи шта треба да се уради у наредном периоду. Према његовим речима од обавеза из тачака у споразуму, синдикати су са своје стране све испунили, док Влада РС, како каже, своје обавезе није испунила.
,,На нивоу Србије смо сместили према подацима из 2018. око 22,5 хиљаде технолошких вишкова укрупљавања норми и на томе је направљена уштеда око пет милијарди динара. У споразуму пише да све оно што се уштеди треба да се искористи за побољшавање материјалног споразума, што није урађено”, изјавио је Аџић.
Он напомиње да су сви захтеви УСПРС исти као они који су у децембру изнети таксативно у Београду.
,,Један од захтева око ког смо преговарали је о платним разредима где је до задњег момента било загарантовано повећање плата 14,6 процената, а на крају смо добили неко повећање од девет процената. Све оно што се преговара и прича после тога када се конкретизује, не буде тако”, рекао је Аџић додајући да имају велика потраживања према држави и Влади РС.
Аџић наводи да је УСПРС прошле године три пута упозоравала и указивала на све оно што је потписано, а није реализовано.
,,Ми желимо да једном подвучемо црту и да видимо шта Влада РС и ресорно министарство дугује просветним радницима, да ли је то реално и да ли смо ми управу или не. Ми знамо да јесмо, јер смо ми једини синдикат који је поднео тужбу против Владе због не испуњења захтева из 2015”, казао је Аџић и додајући захтеве које потражују од Владе РС.
,,Оно што УСПРС потражује од Владе је исплата за пет Светосавских награда у износу од 25.000 динара, уштеду из буџета исто 25.000 и наравно, нисмо одустали ни од платних разреда који ће побољшати материјални положај у просвети”, рекао је Аџић.
Председник СОЧ Владимир Аџић рекао је да се решење проблема око исплате превоза за 317 колега у Горњем Милановцу приводи крају.
„Тако је у Србији, морали смо сви из региона да дођемо на протест просветних радника у Горњи Милановац и подржимо колеге где неки од њих и више од годину дана није добијао новац за одлазак и долазак са посла, иако је потписан колективни уговор који гарантује сваком човеку који ради у просвети да се може изјаснити да ли на посао жели да долази месечном картом коју ће му плаћати школа или ће узимати новац. Агенција за мирење нас је позвала где смо миритељу објаснили шта се дешава и како се то редовно плаћа у Чачку и Ивањици. Председник ОО ГМ УСПРС Владимир Милисављевић добио је као повратну информацију да ће правници Агенције за мирење имати састанак са руководством локалне самоуправе где ће им предочити да овавезе морају бити исплаћене”, казао је Аџић.
Јанковић: Школе треба да раде па чак и са једним ђаком Председница УСПРС-а Јасна Јанковић изјавила је да ни једна школа у мањем месту не сме да се затвори и да се деца шаљу у градове поред тог места због уштеде, него, како каже свака школа мора да постоји све док у њу иде и једно дете.
,,Јавно се говори о затварању неких школа и желим да истакнем наш јасан став. Борићемо се за сваку школу у Србији, за свако дете које живи у мањем месту и за њихове родитеље, да не буду исфрустрирани бесом где им је дете цео дан. Ја овога пута апелујем и на државу да буде бар што се тиче деце заиста одговорна, ако већ није довољно према онима који раде у просвети, да се заиста гледа шта је интерес детета, а не стално да се гледа кроз неки новац и да се уштети 500 динара, а на другој страни се потроши милион и 500 динара”, истакла је Јанковић. РИНА
