СТРАТЕГИЈА СУНОВРАТА
Предлог Стратегије развоја образовања и васпитања у Републици Србији
од 2021. до 2030. године
СТРАТЕГИЈА СУНОВРАТА
Таман помислимо да просветне власти не могу да се обрукају ни више, ни свеобухватније, а оне нас демантују. Када год поверујемо да смо дотакли дно, под нама се отвори нова рупа. Сада је на реду најновија Стратегија образовања и васпитања.
Пошто није остварена, а ни честито анализирана она која је донета 2012. и важила до краја 2020. године; пошто немамо информације где смо грешили у претходних осам година, а шта како ваља урадили, прави је тренутак да се крене у ново залуђивање јавности.
Оно што посебно чуди и вређа свакога ко прати образовање у нас, јесте да ова Стратегија, нема потписане ауторе. Наиме, можда бог свети зна ко је ово све написао/преписао/превео, али обичном човеку та информација није доступна.Потписало се Министарство просвете, науке и технолошког развоја, као што су народну књижевност стварали даровити појединци. Зашто је то тако, питање је више за бившег него садашњег министра јер је претходни кренуо лошим путем, а овај је тим путем наставио. У складу са ковид временом организована је кратка онлајн расправа о документу, што само говори да се некоме баш жури у светлу будућност.
Шта смо сазнали:
Цвеће ће лепше цветати, а живот ће бити диван, каже документ. Једино не знамо када јер је све написано у футуру I, футуру II и потенцијалу. Осим глаголских времена и начина, највише забрињава да о финансирању скоро и да немамо информација.
Средња школа ће бити обавезна, мада о томе морамо још да диванимо и прво да променимо Устав РС.
„Предшколско образовање и васпитање није систем за чување деце”, каже Стратегија, а нама сваке године на хиљаде деце не може ни на чување да уђе у вртиће јер нема места.
„Већи обухват образовања одраслих”… У земљи где је 850 хиљада људи са непотпуном основном школом, из предлога Стратегије сазнадосмо да је ова врста образовања процентуално занемарљиво мала.
Неговање српског језика као стратешко питање у дијаспори! Овде су нам становници неуки, а ђаци – функционално неписмени, али ћемо ми ипак да се бавимо белим светом и учењем матерњег језика, док наши смерови дуалног образовања имају два часа српског недељно! Наравно, добро је бринути о дијаспори, али у исто време треба решавати и овдашње проблеме.
Да заокружимо причу. Оно на шта је Унија синдиката просветних радника Србије упозоравала још уочи доношења претходне Стратегије нису били стратешки циљеви и стварање друштва знања, већ ФИНАНСИРАЊЕ! Ко ће промене платити? Ко ће у школе новац уложити? Ко ће једносменски рад увести? Ко ће тоалете по школама направити, кровове закрпити, подове труле променити, нове вртиће сазидати? Ко ће васпитаче и наставнике материјално збринути? Када ће просветни радници од својих зарада пристојно живети? Да ли ћемо икада увести праведне платне групе и разреде и мотивисати наставнике? Другим речима, када ће се за образовање више издвајати? То је кровно питање Стратегије образовања, а пре свега стратегије односа према образовању!
Кад смо већ код новца, једино што је кристално јасно јесте да се неки новац морао оправдати управо празном причом.
Питање за лицемерну Европу је да ли стварно верује да ће овакви стратешки папирићи поправити школство или управо супротно? Вероватно знају да неће, па финансирају овакве пројекте.
Питање за све нас, да ли новине могу доћи кроз новонаписану (преписану/преведену) Стратегију, а да се суштински ништа не промени?!
Свакако сада и поуздано знамо да напредак и берићет образовања и васпитања остаје само на нивоу јаловог трабуњања, зачињеног бесмисленим реформама и квази променама.
С поштовањем,
У Београду, 2. марта 2021.
Председник Уније СПРС
Јасна Јанковић
Министру просвете, науке и технолошког развоја
Министру просвете, науке и технолошког развоја
Поштовани,
Обраћам Вам се шокирана чињеницом да се у викенду са појачаним епидемиолошким марама у школама одржавају чак два општинска такмичења, из физике и математике.
У ОШ „2.октобар“ у Зрењанину, као и у другим школама у Србији, у недељу се организује општинско такмичење из математике. Оно је иначе најмасовније, јер учествују деца од 3 – 8. разреда. У школи ће бити око 170 ђака, дежурни наставници, помоћно особље, наставници који прате ученике и просто је немогуће да се испоштују прописане мере. Учињено је све да се такмичење одржи по сваку цену. Смањен је број учесника, али је то и даље велики број деце који долазе из различитих места, што погодује ширењу вируса. Друштво биолога који најбоље разумеју тренутну епидемиолошку ситуацију, је одмах по изласку календара такмичења донелоодлуку да нема услова за одржавање истог.
Овде би да поменем и чињеницу да се годинама уназад у општини Зрењанин за дежурање на такмичењима, која се организују током викенда и на завршним испитима не исплаћују дневнице, а у другим општинама знамо да то раде нпр. у општини Житиште.
Жао ми је што нисам раније упутила ово писмо. Из Школске управе су нас уверавали да само одржимо школска такмичења, а да ће се касније видети шта ће бити даље.
Мада су многи били против, такмичења се ипак одржавају, а није нам јасно шта о томе мисле епидемиолози. Да ли су кафићи и тржни центри једина места где се шире вируси?
Председник синдиката СПРБ ОШ „2.октобар“
Александра Барачков
СТАТУС ВЕРОУЧИТЕЉА – ОДГОВОР НА ОДГОВОР МИНИСТРУ
Бранку Ружићу, министру просвете, науке и технолошког развоја
ОДГОВОР НА ОДГОВОР
Поштовани министре,
Унији синдиката просветних радника Србије је познато да је ангажовање наставника верске наставе регулисано првенствено Законом о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), а потом и Законом о основном образовању и васпитању, као и Законом о средњем образовању и васпитању. ЗОСОВ као темељни закон у области образовања и васпитања прописује, нажалост, да установа са наставником верске наставе сваке школске године закључује уговор о раду на одређено време, на годину дана. Сама та одредба наставнике верске наставе ставља у неравноправан положај у односу на наставнике других предмета. Смисао нашег дописа од 25. јануара 2021. године управо и јесте био покретање иницијативе за промену одредаба ова три закона, у смислу омогућавања запошљавања наставника верске наставе на неодређено радно време. Дакле, ако Министарство просвете, науке и технолошког развоја иницира измене закона у овом смислу и усвоји их Народна скупштина, створиће се законски услови за решавање радно-правног статуса наставника верске наставе.
Самим тим, настаће и услови за решавање других питања и проблема које сте навели у Вашем одговору, а то су: стицање лиценце-дозволе за рад, стручно усавршавање наставника верске наставе у циљу стицања темељнијег педагошко-психолошког и дидактичко-методичког образовања. Истини за вољу, већина наставника верске наставе има потребно образовање у том смислу, веће него што га имају наставници који се на својим факултетима нису образовали на наставничким смеровима. Чак и да немају такве вештине, управо би их заснивање радног односа на неодређено радно време обавезало да те вештине стекну или унапреде у наредне две године од заснивања радног односа на неодређено радно време, као што то прописује ЗОСОВ у члану 142, став 1. и 2. Питање менторства приправнику наставнику верске наставе може да се реши тек када се реши питање заснивања радног односа на неодређено радно време.
Израда планова и програма наставе и учења заснованих на стандардима квалификација, које помињете у Вашем одговору, није везана за решавање радно-правног статуса наставника верске наставе. Планове и програме наставе и учења, у складу са чланом 33. Закона о основном образовању и васпитању, и чланом 7. Закона о средњем образовању и васпитању, доноси министар, на усаглашени предлог традиционалних цркава и верских заједница. Пошто је Влада Србије образовала Комисију за верску наставу у школи, сматрамо да није проблем да Министарство просвете, науке и технолошког развоја, у сарадњи са Комисијом, покрене поступак измене важећих планова и програма верске наставе у смислу да ти планови буду засновани на стандардима квалификација, ако је то уопште и потребно.
Такође, питање обављања додатних црквених делатности које помињете у Вашем одговору, није препрека за заснивање радног односа на неодређено радно време. Закони наше земље гарантују запосленима право да раде код више послодаваца, максимално до 30% више од пуног радног времена, тако да је по том питању проблем лако решив, ако уопште постоји.
Даље, питање неодговарајућих квалификација појединих наставника верске наставе по нашем мишљењу не би смело да буде препрека за системско решавање радно-правног статуса већине наставника верске наставе који имају одговарајуће квалификације. Односно, у том погледу и за наставнике верске наставе треба да важе правила као и за све друге наставнике. Ако имају одговарајућу квалификацију, требало би да могу да заснују радни однос на неодређено радно време. Уосталом, Листа наставника верске наставе која се налази на веб сајту Министарства, јасно показује да од садашњег броја ангажованих наставника верске наставе, врло мали број не задовољава услове у погледу врсте и степена стручне спреме.
У вези са Вашом констатацијом да постоји и питање како ће заснивање радног односа на неодређено радно време „одразити на захтеве традиционалних цркава и верских заједница“, подсећамо Вас да су приликом последње јавне расправе о нацрту Закона о основама система образовања и васпитања, традиционалне цркве и верске заједнице изразиле став да је потребно решити радно-правни статус наставника верске наставе у смислу омогућавања заснивања радног односа на неодређено радно време.
Даље, подсећамо Вас да је и претходни министар просвете, господин Младен Шарчевић, на седници Народне скупштине, одржане 25. септембра 2017. године, рекао: „Чим изађе Закон о престанку забране запошљавања, дао сам тврду реч вероучитељима, да ћу тада моћи да им дам статус наставника на неодређено време и то је речено. Сада не могу. Могао је неко пре мене 14 година, па није.“
Да закључимо, питање регулисања радно-правног статуса наставника верске наставе није нерешиво. За његово решавање је потребно да Министарство просвете покрене иницијативу за измене и допуне поменутих закона. Паралелно са тим, да Министарство у сарадњи са Комисијом за верску наставу Владе Републике Србије, припреми све подзаконске акте којима ће се ближе уредити питања квалификација, лиценце, менторства, стручног усавршавања, додатног ангажовања при верским заједницама и свих других питања која су везана за ову тематику.
Питање верске наставе је детаљно уређено у већини земаља Европске уније, као и у земљама окружења, што је још један доказ да проблем није нерешив, већ да је потребна, за почетак, добра воља и нешто труда.
Надамо се, господине министре, да ћете ту добру вољу показати и у том смислу покренути неопходне радње за коначно решавање овог проблема. Са наше стране, остајемо отворени за сваки вид сарадње у вези са решавањем наведеног проблема.
С поштовањем,
У Београду, 23. фебруара 2021.
Председник Уније СПРС, Јасна Јанковић
МАРКСОВА АВЕТ
Драган Матијевић, професор филозофије у Чачанској Гимназији
Марксова авет – нова књига Уније СПРС
