УЧИТЕЉИ, СРЕЋАН ВАМ РАСПУСТ!

Иако је зимски распуст период када нас, запослене у установама образовања, чекају посебне обавезе и послови у школи у којој смо радно ангажовани, свакако ће нам значити период предаха од рада у две и три смене и сталне стрепње за лични живот и животе наших ученика.

Није било лако. После шест сати непосредног рада у учионици имали смо и сате рада у онлајн окружењу за реализацију оних наставних предмета који нису били обухваћени непосредним радом у школи, али и са оним ученицима за које су нам њихови родитељи поднели захтеве за посебне услове рада, неки из медицинског разлога, неки из личног страха, а неки јер им је тако било лакше.

Уз то су нас чекали и оних 16 сати подразумеваних у четрдесеточасовној радној недељи запослених у установама образовања. И успели смо! Нисмо заостали са радом ни у стручним тимовима, одељењским, наставничним већима, дежурствима, вођењу педагошке документације, стручном усавршавању на семинарима, вебинарима којима су нас засипали...

Наш позив и наша смена никада се није завршила са последњим звоном у школи, тако да нам захтеви образовно - васпитног процеса ни сада нису представљали повод за заобилажење одговорности коју као учитељи носимо. Али оно што нам јесте био терет је неодговорност надлежних, према нама, нашој професији, нашим члановима породице...

Када је донета одлуку да се ученици, старији школарци, изместе у онлајн окружење, изнети су одређени статистички подаци на основу којих су се надлежни руководили при доношењу такве одлуке. А да не питамо о поузданости тих података, јер су и такви били аларм за хитно доношење додатних епидемиолошких мера. Тим статистичким подацима били су обухваћени и учитељи као наставно особље и ученици млађег узраста као део овог образовног система, да је нејасно како се дошло до закључка да је већа стопа трансмисије вируса Ковид-19 међу ученицима старијег узраста?!

Према последњим подацима којима располаже УСПРС, међу запосленима имамо близу 6% заражених и нешто мање од 4% изолованих. У тренутку када је донета одлука да се старији узраст измести у онлајн окружење било је око 2,5% заражених и исто толико изолованих.

Па онда не треба да нас чуди коментар епидемиолога задуженог за праћење развоја и ширења епидемије: „То је то“, када му с друге стране телефонске линије глас зараженог саопшти да је учитељ. Том констатацијом, даљи разговор се прекида, јер је ваљда и њему јасно како је дошло до инфекције, а да систем не може подржати даље кораке, односно изолацију свих оних лица са којима је учитељ био у контакту: ученици, њихове баке и деке, родитељи и њихове колеге с посла и други.

У чему је разлика између табле у учионици и слајда у онлајн учионици? Нема је! Разлика између непосредног и онлајн учења је у непостојању дистанце, у живој речи наставника, у индивидуалном раду, директном праћењу рада ученика, асистирању у процесу учења... Ако смо принуђени у непосредном раду да држимо физичку дистанцу, слово „ж“ постане нека чудна грађевина, попут неког далековода и тако даље...

Предраг Кон истиче значај социјализације кроз непосредан рад у учионици, а при томе је дао низ мера које код ученика млађег узраста једино могу развијати асоцијално понашање. „Немој делити ужину са другим учеником; не помажи му да устане, ако падне; немој му давати свој прибор за писање; не стављај своју јакну преко његове; склањај се од њега...“

У чему су онда бенефити тренутног непосредног рада у учионици, осим евидентног пораст броја оболелих међу становништвом? У протекле три недеље у Краљеву се број новозаражених увећао за 4170, што је око 50% од укупног броја заражених.

Неко је забринут што ће родитељи морати да раде са ученицима. Па зар у условима непосредно рада у учионици не морају?

У јуну је било сасвим извесно да пандемија није окончана. Још тада су из УСПРС говорили: „Опремајте школе, опремајте ученике, спемајте их за онјан наставу...“ Крајем августа, када је коначно стигао глас тадашњег министра и Кризног штаба, добисмо фамозне моделе уз пропратне коментаре „да не гледамо у ситна цревца, пробаћемо, видећемо...“ У та „ситна цревца“ побројаше се бесконтактни топломери, заштитне маске, дезинфекциона средства, прописана од стране Кризног штаба квадратура учионица, шта с ковид учионицама, шта са зараженим ученицима и запосленима, шта је с тестирањем потенцијално заражених, када у самоизолацију...

И лично сам се бунила када нас је један колега ословио „крдом“, а децу упоредио са „стадом“. Али су чињенице непобитне. На крају ћемо ми бити „крдо“ жртвовано да преживи... Неки Хипократовци дадоше себи за право да се понесу крајње нехипократовски, излажући тако и своје колеге ризику, када су се нециљано, односно без претходног тестирања, повели ка немедицинској стратегији стварања „имунитета крда“.

И срећни смо ми који смо преживели да сада с поносом носимо „имунитет крда“. Надамо се да ће и колеге у периоду реконвалесценције успети да се опораве, а да новооболелих неће бити много.

С надом да у друго полугође нећемо ући као отргнути од система или макар да ће систем обратити пажњу и на безбедност ученика млађег школског узраста, њихових учитеља, наставника, као и других запослених који су значајно водили пажњу о њиховим потребама током боравка у школи,

Синдикат образовања Краљево

Портпарол Марија Стошић

У Краљеву, 21. 12. 2020. година