ПИСМО РОДИТЕЉИМА
СИНДИКАТ ОБРАЗОВАЊА ЧАЧАК: ПИСМО РОДИТЕЉИМА
Поштовани родитељи, Обраћамо вам се знајући да су наши ученици ваша деца, и желећи да вам одговоримо на питање – зашто просветари тако често штрајкују. Да ли су они пуки нерадници који желе високе плате или је у питању нешто друго?
Драги родитељи, морате бити свесни чињенице да се у последње две деценије школство у Србији великом брзином урушава. Циљ је да се разори добра државна школа и образовање доступно свима учини доступним само тајкунској елити. Ваша деца треба да буду јефтина радна снага код куће и у иностранству. Тај процес траје до дана данашњег, а скоро сваки следећи министар просвете, новим законима, разара и оно мало квалитета што нам је у образовању остало, пре свега захваљујући труду просветних радника, који не желе пропаст школства. Управо због тога, власти редовно хушкају родитеље против просветара, оптужујући их да су „нерадници“, неспособни и слично. А за то време, Министарство просвете ђацима уводи нове предмете и оптерећује их тако да ученици петог разреда основне школе имају скоро сваки дан по шест часова, а ученици средњих школа по седам. При том су нови предмети, уведени у школској 2018/19. години, попут „Језика и комуникације“ и „Одрживог развоја“, уче на курсевима од по два дана, без уџбеника и озбиљних наставних планова и програма. Ваша деца су преоптерећена, али за то нисмо криви ми, просветари, него они који просветом управљају не питајући никога и примајући команде из ко зна каквих центара моћи, која од Србије прави колонију.
КАКО РУШЕ НАШУ ШКОЛУ?
Зна се како се урушава образовање: прво се смањује стваралачка мотивација наставника, затим се умањује њихов ауторитет, потом се бирократизује и либерализује образовни процес, што доводи до уништавања интелектуалне атмосфере, затим се догађа погрешан избор руководећих кадрова и на крају све се то маскира да јавност не примети. Наставници у школама су лоше плаћени, под непрестаним надзором и контролом. Уместо да уче ђаке, они се замлаћују вођењем сувишне и непотребне администрације. Ђацима се дају сва права, а просветни радници су незаштићени чак и од насиља. Циљ је да школа престане да буде школа, и да постане вртић за чување деце до 18 година, како је у неким земљама, попут Шведске, чији се систем образовања урушио за две деценије, и где професори само 30% времена ученицима преносе знање, а остало време их чувају и забављају.
ВАША ДЕЦА – НАШИ УЧЕНИЦИ! БРАНИМО ЊИХОВУ БУДУЋНОСТ ЗАЈЕДНО!
1.„Најбоље би било кад би се потписивали палчевима. Нажалост, то је немогуће. Зато се све мора максимално ограничити! Најпростије радио-емисије. Треба их одучити од мишљења. Никаквог обавезног школског образовања. Треба схватити да писменост Руса, Украјинаца и сличних доноси само штету. /…/У сваком селу на тргу - стуб са мегафоном, да слушају вести и да се забављају. Да, забављати и спречавати покушаје да стичу политичка, научна и уопште било каква знања. Радио треба да емитује што више просте, ритмичне и веселе музике. Она бодри и повећава радну способност/.../ Локално становништво не треба да добија високо, па чак ни средње образовање. Школе се, наравно, могу оставити. Али морају се плаћати. Програме направити такве да ученик зна што мање. /…/ Не треба да знају да броје изнад пет стотина”.
2. „У Русији треба дозволити рад само оним предузећима чија производња захтева нижу и средњу квалификацију. Треба затворити индустријска предузећа која радним колективима постављају високе захтеве, попут, рецимо, фирми за производњу оптике, авиона, локомотива”.
Читалац је можда препознао, а можда и није, текстове под бројем 1. и под бројем 2. Но, да идентификујемо изворе цитата: онај под бројем 1. припада Адолфу Хитлеру; онај под бројем 2. је из тајног меморандума тзв. „Немачке заједнице рада”, упућеног врху Трећег Рајха 17. новембра 1941. године. Дакле, фирер и његови гаулајтери су веома бринули о школовању на окупираним словенским територијама. Раса робова није смела да зна да броји даље од 500.
Србија је постала колонија на периферији светског капитализма, у коме 1% мега - капиталиста господари са преко 80% светског богатства. Зато горенаведени цитати постају више него актуелни.
Неолиберални капитализам не жели да наша деца имају знања. Њима су довољне само вештине за слабо плаћени рад у страним фирмама.
Унија синдиката просветних радника Србије још од 2002. године упозорава на процесе који се код нас одвијају. Још је министар просвете Гашо Кнежевић говорио да је школа досадна и да од ње треба направити „школигрицу“.
Тај процес траје до дана данашњег, а сваки министар просвете, новим законима, урушава и оно мало квалитета што нам је у образовању остало, пре свега захваљујући труду просветних радника, који не желе разарање школства. Управо због тога, власти редовно хушкају родитеље против просветара, оптужујући их да су „нерадници“, неспособни и слично. А за то време, Министарство просвете ђацима уводи нове предмете и оптерећује их тако да ученици петог разреда основен школе имају скоро сваки дан по шест часова, а ученици средњих школа по седам. При том су нови предмети, уведени у школској 2018/19. години, попут „Језика и комуникације“ и „Одрживог развоја“, уче на курсевима од по два дана, без уџбеника и озбиљних наставних планова и програма.
Зна се како се урушава образовање: прво се смањује стваралачка мотивација наставника, затим се умањује њихов ауторитет, потом се бирократизује и либерализује образовни процес, што доводи до уништавања интелектуалне атмосфере, затим се догађа погрешан избор руководећих кадрова и на крају све се то маскира да јавност не примети. Наставници у школама су лоше плаћени, под непрестаним надзором и контролом. Уместо да уче ђаке, они се замлаћују вођењем сувишне и непотребне администрације. Ђацима се дају сва права, а просветни радници су незаштићени чак и од насиља. Циљ је да школа престане да буде школа, и да постане вртић за чување деце до 18 година, како је у неким земљама, попут Шведске, чији се систем образовања урушио за две деценије, и где професори само 30% времена ученицима преносе знање, а остало време их чувају и забављају.
Поштовани грађани! Драги родитељи! Кад чујете да Унија синдиката просветних радника штрајкује, знајте да то нису нерадници који траже велике плате, него људи којима је до ваше деце стало много више него многима из Министарства просвете, који сматрају школство експериментисањем уживо и који ће отићи из система много брже од нас, који смо у њему доживотно. Ми не штрајкујемо због пара, него због принципа. Ми се боримо да ваша и наша деца имају будућност у Србији, да не беже на Запад, да не буду јефтина радна снага коју ће свако моћи да злоупотребљава и понижава. Ако уруше наше школство, онда деца обичних људи неће имати могућности да се квалитетно образују и друштвено напредују, а привилегована класа ће своју децу давати у најбоље приватне школе у земљи и иностранству.
Ми нисмо против правих реформи и усавршавања школског система. Ми смо против разарања школства под изговором побољшања. Ми смо, понављамо, они који се боре за будућност ваше деце, а наших ученика. Придружите нам се у тој борби!
СИНДИКАТ ОБРАЗОВАЊА ЧАЧАК
Овај листић је дељен на Сајму књига у Београду на штанду УСПРС
