САОПШТЕЊЕ СОЧ-а

Пише: Катарина Мајсторовић,
доктор филозофије, етичар
сарадник СОЧ - а

ТАМАН

Драги људи добе воље, како сте ми? Питање које обично пречујемо и на које не дајемо никакав одговор, или кажемо тек нешто, каобејаги. Сезона је свођења биланса, ово предновогодишње расположење узима маха. Популарно је да се нешто осврћемо и тако у форми имамо искренији одговор на питање „Како си?“. И утисак ми је да смо некако таман. Таман нам је захладнело, таман смо заменили гуме, таман поплаћали рачуне, таман чекамо плату. Таман нам је лажних обећања, тумача будућности, квази терапеута, лажног бољег стандарда. Таман нам је бирократије и дигитализације. Таман нам је немања слободе и људског достојанства. Таман нам је лишавања вредности, монотеизма новца, обезвређивања образовања. Таман нам је монопола на информисање, купљених термина за пласирање „вести“, неслуха за угрожене, таман је одсуства социјалне емпатије сваке врсте. Ту су и кловнови окићени незнањем, простотом, функцијама и титулама, лажно раскошним конкубинама, тако да нам је и то таман. Таман је визир свакодневице, у коме бљесне само нека нова, чак јадно смишљена, дегутантност, некаква нова посвећеност атаку на минимални смисао, који, таман што нисмо зграбили. Тако нам је таман простоте у руху навалентне лажне допадљивости, пласиране пренаглашеном визуелношћу, која вришти униформним трендом вештачких ноктију, трепавица, усана и осталих акцелератора кича. Таман нам је препорука за читање „Толстојевског“ уз лежерне савете о томе „куда отићи на пиће и лагани ручак“. Све у свему, таман нам је превара и лажи.
Читали сте генијално дело Стилске вежбе Рејмона Кеноа? Потпуно непоновљив, донео је нови поглед на књижевност, кажу скинуо је рђу са точкића књижевности. Пише о једном те истом, баналном догађају, али из много различитих углова. Како се тип дугог врата возио аутобусом, у коме су неки гунђали. Затим је виђен на станици Сен Лазар, где му је један човек скренуо пажњу да треба да пришије дугме на капут. Кено је ово испричао на разне начине, у варијантама припросто, ја па ја, математички, филозофски, женски, у маниру грађења речи..., и позвао читаоце да и они додају своју варијанту, своју вежбу стила. У маниру мог доживљаја тога како смо, или како предложих да јесмо, ево моје стилске вежбе. Добро претпостављате, наслов је ТАМАН.
Таман
Био је то још један таман дан за Малог. Да би све било таман, возио се истим таман аутобусом, у тој таман ДРЖНЕДАНЦИЈИ. Људи су таман приметили да има таман дуг врат и да тако таман може да уочи важне релације, таман види боље од осталих. Са тог таман положаја он таман јасно разазнаје да се људи таман комешају и таман буне. Аутобус постаје таман тесан. И он таман у правом тренутку напушта возило. Таман да изађе, било је то на станици Сен Лазар, где су таман биле некакве демонстрације, таман незадовољних људи, кад га пресрете таман усплахирена жена. Таман је сконтао да је она чистачица по имену Димитра Ционтаки, кад га је она таман упозорила да треба да делује ЗАТВОРОУПОТПУЊУЈЕЋЕ на своје руху, таман да каже капут, јер је таман тако заслужио, као и она. Па како би то таман било да сви људи, по угледу на таман лице на положају, крену безочно да носе таман капуте без дугмића!? Додала је, таман резигнирано, да таман није фер да она добије десет година затвора за таман лажирање дипломе, на основу које ће таман можда украсти (неку торбицу, заборављени кишобран или оловку, јер је чистачица), а да он, таман у незнатно другачијој позицији, не добије таман ништа, за своје таман лажно академско усавршавање, јер чува кључеве од државне касе, из које, таман сигурно, никада не би крао.
Не знам да ли би Кено био задовољан. Додајем да су болдоване речи нове, прва је преузета од Кеноа, дакле цитат, да будемо поштени, а друга је смишљена по аналогији са оригиналом (Кено каже дугме употпуњујуће). У ствари, кад год помислим на стилске вежбе, ја, искрено, најпре помислим на Данила Киша, пре него на Кеноа. Киш је нама донео Кеноово дело, јер га је он превео, а у овом случају ради се о несагледивом изазову за преводиоца- као да он пише текст а Кено га наводи. Ако нисте читали, прочитајте, уверићете колико радости исијава из напора Великог Киша. Толико радости ниједан сензационализам таблоидне штампе не може да произведе у суми, никада, иако голица примитивне пориве људске мржње и зависти. Таман је Дејан Илић приметио (текст Велики Киш и Синиша Мали, Пешчаник, 26.11.2019.) да није фер светогрдно поредити Синишу Малог и Великог Киша. Лепо човек каже да Кишова фикција и мала, весела наука, што би рекао Ниче, могу имати сличности само у свету лакрдијаша.
Сигурна сам да имам право на фикцију. Елементе реалности не поричем. Таман сам биће које тражи оријентацију, према неком смислу. Таман је и права наука и добра фикција. Мислим да је наш путник из аутобуса неоправдано лежерно прошао поред оних незадовољних људи који су протестовали, на станици Сен Лазар. Мислите да они нису приметили да му недостаје дугме на капуту, и да таман треба да га пришије? Таман посла!

Катарина Мајсторовић,
доктор филозофије, етичар (таман)