ЗАБОРАВЉЕНИ ИЛИ ЗАНЕМАРЕНИ
На седници Кризног штаба за борбу против Ковида 19, која је одржана у среду, 25. новембра, донета је одлука да средње школе и старији разреди основних школа прелазе на онлајн наставу од понедељка, 30. новембра, до почетка зимског распуста 21. децембра. За млађе разреде основних школа нису биле планиране, а изгледа ни разматране никакве промене, односно остаје све као и до сада.
Услед изузетно неповољне епидемиолошке ситуације и великог броја заражених учитеља, који из дана у дан расте, све је већи притисак на директоре школа да обезбеде стручне замене и организују рад у првом циклусу основног образовања, како у настави тако и у продуженом боравку.
С обзиром да за млађе разреде нису биле планиране никакве промене у раду, намеће се питање да ли су учитељи заборављени или потпуно занемарени као део образовно – васпитног процеса или је Врховна команда, МПНТР, нас избрисала из бројног стања, како бисмо били жртвовани за спас образовања. Можда смо ми који радимо у ,,нижим“ разредима грађани нижег сталежа, недостојни права преласка на онлајн наставу.
Поштовани родитељи,
Ваша деца, наши ученици, нису ,,нижа“ већ млађа деца, али свакако су узрасна група у којој трансмисија вируса јесте итекако активна. Апелујемо да нас подржите у настојању да и ми, као део образовног система, пређемо на онлајн наставу, док нас још има здравих, како бисмо могли да наставимо наставни процес, који већ више од два месеца одржавамо са великим напорима и у отежаним условима са повећаним обимом посла.
У Чачку, 26.11.2020.
Весна Јеротијевић, Члан Председништва Уније СПРС
ОТВОРЕНО ПИСМО МИНИСТРУ ПРОСВЕТЕ
Отворено писмо Бранку Ружићу, министру просвете, науке и технолошког развоја
ОТВОРЕНО ПИСМО
Поштовани,
Претходни министар није имао поштовањa према струци коју заступа. Деградирао је просветне раднике на сваки могући начин, а с друге стране од њих тражио високу стручност са сталним променама и иновацијама. Сада Ви у систему имате врхунске методичаре, који могу да изнесу сваки наставни процес. Ко Вам снима ТВ наставу? Ви или ми?
Уместо што преиспитујете наше дипломе у погледу компетентности и врсти посла за који смо стручни, боље је да преиспитујете тренутне услове у којима се одвија образовно-васпитни процес.
Свесни смо постојања других занимања и делатности у Србији. Али ми нисмо беби-ситери. Бесплатан „хостинг“ не постоји. Ангажујете при свакој установи аниматоре и стручна лица који ће водите бригу о деци запослених под посебним условима, док ми водимо бригу о њиховом образовању. До нас је стигао и апел здравствених радника о брзом преласку на онлајннаставу,јер и они остају без капацитета у болницама, да нема ко да им ради. Ваљда су и они свесни да школе нису регрутни центри за обуку војника и других милитарних јединица, па да је држање социјалне дистанце међу децом немогуће, а посебно када је реч о том млађем узрасту.
Ученици млађег узраста често захтевају посебну пажњу и бригу. Учитељи и васпитачи том узрасту ученика морају пружати помоћ да закопчају јакне, вежу пертле, обришу нос и обаве друге хигијенске потребе... Једном, другом, петом, десетом ученику... А онда они оду својим кућама код родитеља.
Смањите контакте! Не уводите нас у ситуцију из које неће бити изласка.
У Краљеву број заражених достигао је цифру од 3421 лица,односно број новозаражених се у протекла 24 дана дуплирао. Током септембра је регистровано 28 новозаражених, током октобра 265, а током новембра за сада 1742 новозаражених лица да је више него очигледно којом брзином се Ковид-19 шири међу популацијом становништва у Краљеву.
С надом и вером да ћете се удаљити од политике каквом се руководио ранији министар просвете, да ћете водити бригу о ресору који Вамје дат на поверење,обраћамо се прво Вама. Предузмите неопходне кораке за хитно измештање настава у онлајнокружење!
У просвети је све мање радно способногкадра. Зарнекоме може бити решење повлачења апсолвената на замену оболелих и наставника у изолацији?! Зар није једино решење спречавање даљег обољевања наставника, ученика, њихових родитеља и друге популације становништва са којима су наши ученици у сталном дневном контакту. Да цитирам многе од вас који о нама одлучујете: „Деца су само преносиоци...“ Због тога су носиоци и чиниоци образовног система најзначајнији фактор у погледу преношења и ширења обољења.
Не правите каскаде! За тестирање било каквих модела постало је исувише касно! Не можете да оставите ученике првог до четвртог разреда у учионици и проверавате како ће то да функционише! Доћи ћемо у ситуацију да процењујемо стопу морталитета, уместо квалитета процеса наставе и учења.
Тренутно једино могуће решење је измештање наставе у онлајнокружење. Акада све ово прође и када бројке у погледу оболелих и преминулих почну да се смањују, онда размишљајте о могућим моделима и постепеномвраћањуједног по једног дела образовног система у учионице.
С поштовањем,
у Краљеву, 25.11.2020.година
Портпарол СОК-а
Марија Стошић
ОДЛУКА
ОДЛУКА
Да све школе чланице Синдиката образовања Чачак због тренутне епидемиолошке ситуације у нашим основним и средњим школама, пређу на онлајн наставу од понедељка 30.11.2020.год. до 21.12.2020 год.
Одлука је донета на основу праћења заражености и изолације како запослених у школама тако и деце којој предајемо у периоду од 16.11.2020.год. до 24.11.2020.год. Подаци су из дана у дан ишли узлазном кривом, тако да у овом моменту на нивоу СОЧ-а имамо 43 заражена запослена и 70 заражених ученика, а у изолацији је 89 запослених и 862 деце која прате наставу на даљину.
Директори школа све теже налазе замене одсутних а све већи број како деце тако и запослених је у контакту са зараженима тако да би вероватно при масовном тестирању резултати били много неповољнији.
Синдикат образовања Чачак здравље наших ученика и запослених у школама сматра приоритетним а ова одлука ће помоћи и здравственом систему у Чачку који је напрегнут до максимума с обзиром да смо пети град по заражености у Србији.
Доставити:
- Директору школе
- Обавестити родитеље
У Чачку, 25.11.2020.год
Предсесдник СОЧ-а
Владимир Аџић
Ковид дан једне учитељице
Као ученица петог разреда, а то није било тако давно или је бар за мене било недавно, обрела сам се у кабинету за географију и сусрела се са наставницом, која је за тадашње прилике, имала једну необичну навику. Наиме, пред почетак часа би из своје торбе извадила антисептичку марамицу којом би најпре обрисала катедру, затим дневник и на крају хемијску оловку којом ће уписати час. Код ње на часу редари су после брисања табле и качења карте обавезно морали да оперу руке у тоалету и тек потом се врате на наставу. До краја осмог разреда није одустајала од свог ритуала, на који смо се како су године пролазиле навикли и ми, њени ученици.
Почетак школске 2020. године затиче ме, замислите, у истом кабинету за географију, јер сам после завршеног факултета, добила посао учитељице у школи у којој сам била ђак. Школска година је почела комбинованим моделом наставе и у учионици је друго одељење. Моја наставница географије већ неколико деценија уназад ,,одозгоре види све“, а тридесет година касније ритуал дезинфекције се понавља, понавља, понавља…
Свако јутро, пре почетка наставе, алкохолом из бочице прскам руке, дезинфикујем катедру и рачунар, а затим почиње час под маскама. Таблу бришем сама, без помоћи редара, сигурније је да сунђер не иде из руке у руку. Тако је емоционална припрема за наставну јединицу у уводном делу часа претворена у епидемиолошку меру. С обзиром да час траје 30 минута, одмах почиње његов главни део.
Суочена са свакодневном трком са временом и тензијом да ли ћу стићи да испредајем најбитније, већ више од два месеца покушавам да мотивишем на учење децу која шест месеци нису ишла у школу и која су онлајн завршила претходну школску годину.
Изазов дуплог посла са којим се из дана у дан суочавам, а да при томе не мислим само на то што после једне групе исто наставно градиво предајем и другој групи (која притом има час мање). Заврзламу додатно компликује чињеница да ученици који нису у непосредној настави завршили један разред, не могу да одговоре захтевима другог, па сам принуђена да паралелно обрађујем наставне садржаје четвртог и претходног (онлајн другог полугодишта) трећег разреда,
Иако се ритуал дезинфекције свакодневно понавља, коронавирус стеже свој обруч око наших школа. Настојање да се одржи физичка дистанца међу децом, као и захтеви да редовно носе маску и перу руке понављају се из дана у дан. Исцрпљују објашњења да није себичан онај ко не послужи другаре грицкалицама из кесице, већ је само епидемиолошки одговоран или да није безобразан онај ко не носи маску, само је епидемиолошки неодговоран.
Потпуно невидљива за све остале системе, крајње савесно покушавам да школски систем рада у непосредној настави учиним одрживим и колико је то могуће епидемиолошки безбедним, јер сам као просветни радник потпуно занемарена како у подели платних разреда, тако и у повећању плате због повећаног обима посла. Нема ме ни у оном бонусу од 10 хиљада динара који се најављује.
Мој рад је једино видљив у учионици у коју свако јутро улазим, према речима великог Андрића, са осмехом стјуардесе која зна да на авиону нешто није у реду.
22. новембра, 2020.
У Чачку Руководилац Ресора за образовање УСПРС
Весна Јеротијевић