УСПРС У КРУШЕВЦУ
Чланови Председништва Уније СПРС и чланови ТВ екипе „Просвета има реч“, 8. маја 2021. године, боравили су у Крушевцу, како би у непосредној комуникацији са представницима ГО Крушевца и другим члановима синдиката, разменили мишљења и ставове у везу са актуелним дешавањима у образовној политици нашега система.
За ТВ емисију „Просвета има реч“ коју уређује и води Јасна Јанковић, председница УСПРС, говорили су директори, наставници и други представници институција и удружења који короз свој рад и деловања остварају значајан позитиван утицај и допринос у погледу образовања и васпитања и развоја ученика школског узраста
Активности по којима се ОШ „Јован Поповић“ у Крушeвцу издваја и у Србији препознаје, су ауторске представе са ученицима које су приказаване на дасакама крушевачког позоришта, а многе од њих и награђиване на ФЕШТ-у у више категорија. О активностима ученика и наставника школе, говориле су учитељица Ана Мијаиловић и директор школе Снежана Стефановић Милановић, које су уједно најавиле и нову представу „Инстабајка“ с којом ће школа учествовали на овогодишњем ФЕШТ-у.
Основна школа „Станислав Бинички“ налази се на удаљености од 4 километара од центра града, у Јасици, на самој обали реке Мораве. Школа носи име чувеног композитора, који се најчешће помиње по својој композицији „Марш на Дрину“ коју је у част прве победе српске војске у борби на Церу, Бинички компоновао 1914. године. Школа иначе постоји од 1832. године и првобитно је носила назив „Обштествена школа у Јасици“. Једно од начела којима се запослени у школи руководе, је да кроз већу укљученост младих у рад и живот школе, развијају компетенције које ће младима обезбедити квалитет живота у будућности. Ученици школе могу се похвалити бројним освојеним наградама и признањима стеченим на тамичињеима у различнитим научним областима и дисциплинама, за шта су заслужни наставници и директор школе. Поштујућу вредности наших предака, школа је свој развој усмерила ка иновативним моделима наставе, прилагођавајући је потребама ученика и савременим тековинама друштва.
Када говоримо о образовању и васпитању младих, не можемо заобићи вредност установа културе и уметности. ТВ екипа „Просвета има реч“ посетила је Народни музеј у Крушевцу како би са кустосом музеја Наталијом Толичанин разговарала о потребама, интересовањима, али и могућностима школа и школараца да организовано посете ову установу културе. Стална поставка и грађа којом музеј располаже, чине ову установу посебном у погледу образовања и развоја младих, али и одраслих поштоваоца културе и уметности. На веб страници музеја организована је и виртуална тура дела поставке.
О хуманости просветних радника, не треба посебно говорити, јер рекло би се да не постоји установа образовања у којој појединац или група запослених нису укључени у посебан волонтерски рад кроз који помажу другима, а пре свега нашим најмлађима. За емисију говориле су учитељица Снежана Стајковић, која је уједно и председник „Кола српских сестара“ у Крушевцу и наставница у пензији Љубинка Рајковић, чланица друштва „Добра нарав“. Обе организације кроз свој хуманитарни рад значајно су помагале и помажу ученицима школа којима је помоћ и више него потребна.
Свакодневница просветних радника, уоквирна је наметнутним проблемима, са којима се једнако сусрећу сви запослени у установама образовања. Чланови Председништва Уније СПРС разговарали су представницима синдикалних организација у Крушевцу о посебним проблемима са којима се они у свом граду сусрећу и договорили даље кораке у решавњу истих.
Марија Стошић, портпарол УСПРС
ВОСТАНИ, ЋИРИЛИЦЕ!
,,Ко има воље, има и начина“, записао је Џорџ Бернард Шо, ирски драмски писац и романсијер, који је сматрао српску азбуку целовитим и логичким системом. Добитник Нобелове награде за књижевност, оставио је у свом тестаменту новчани износ већи од триста хиљада ирских фунти, Енглезу који успе да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову азбуку, једно слово, један глас. Међутим, ова новчана награда вредна око 48 милиона динара и после више деценија није додељена, чекајући да буде уручена ,,англосаксонском Вуку Караџићу”.
Ћирилица, писмо које је ирски Нобеловац сматрао најсавршенијим на свету, није доживела своју енглеску метаморфозу, а недавно је према одлуци владиног Секретаријата за законодавство одбачен Предлог закона о заштити српског језика и писма и означен као ,,непотребан”. Државни органи у Републици Србији за овакав подухват немају начина, а по свему судећи ни воље.
Означити закон о српском језику и писму као непотребан, представља чин раван националном самоубиству и срамоти. У образложењу, као разлог потискивања ћирилице латиничним писмом, наводи се како ће се овако помоћи нашој привреди која неће имати додатне трошкове пишући разна упутства и декларације за робу ћириличним писмом за српско тржиште.
Иако у уџбенику из српског језика за четврти разред основне школе на 105. страни стоји записано да је ћирилица прво и службено писмо у Републици Србији, никоме није јасно шта подразумева појам уведен у законодавство, дефинисан као јавна употреба језика насупрот службене употребе. Захваљујући овом законском ,,оправдању”, ћирилица се све више замењује латиничним писмом на свим нивоима јавних служби, културних и медијских институција и свих средстава јавних комуникација. Небригом надлежних органа власти и неусвајањем Закона о српском језику и писму, одричемо се сопствених културних вредности и чувања националног идентитета и његовог обележја.
Најављивана декларација о заштити српског језика, као и других законских докумената којима би се статус српског језика и ћирилице шоставио на место које му и припада, само су неостварена очекивања и пука обећања од стране оних који су поклекнули на пољу очувања кључних елемената националног и културног идентитета.
Ако је демократија, према речима Џорџа Бернарда Шоа, процес који нам гарантује да се нама неће владати боље него што заслужујемо, онда и оваква демократичност употребе језика, службена и јавна, доводи до тога да ћирилица дели судбину свога народа, иако тако нешто није заслужила с обзиром на писану баштину која иде у европску и светску културну ризницу.
Востани,Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Србље возбуди!
Написа велики Доситеј, а ми, Сербљи, у сусрет великом православном празнику морамо да се запитамо, када ћемо се пробудити и возбудити.
Христос васкрсе! Надамо се да ће и наша ћирилица.
У Чачку,
28. априла 2021.
рук. Ресора за образовни систем УСПРС-а Весна Јеротијевић
