ЧАЧАНСКИ ПРОСВЕТАРИ ПОДРЖАВАЈУ ПРОТЕСТ 25. АПРИЛА
Синдикат образовања Чачак придружиће се протесту и штрајку упозорења Уније синдиката просветних радника Србије 25. априла у 12 часова испред Владе Србије. Просветни радници траже доношење платних разреда који ће поправити положај просветних радника, повећање зарада линеарно два пута по 10 одсто током ове године и исправљање неправде према ваннаставном особљу.
Један од захтева просветара је и да активно буду укључени у доношење свих подзаконских аката који утичу на број извршитеља и права запослених у образовању. -Настава ће се одвијати нормално 25. априла али ће наши чланови у Чачку од 12 до 13 часова читати проглас и упознати све запослене колеге шта су наши захтеви. Два аутобуса, односно 100 чланова СОЧ-а ће кренути пут Београда 25. априла како би учествовали у протесту. Да подсетим, по споразуму који смопотписали са нашом дражавом било је договорено да се платни разреди уведу од 1. јануара 2016. године. Ми сада преговарамо да то буде од 1. јануара 2019. године. Приметићете касни се целе три године. Већи проблем од тог кашњења је проблем где држава види просвету. На последњем састанку у Министарству просвете, држава је просветне раднике сместила у неки осми разред што подразумева стање које је сад или можда чак и умањење зарада. Подсетићу, споразумом из 2015. године договорено је да се платним разредима побољша материјални положај у просвети, подсетио је Владимир Аџић, председник СОЧ-а.
У српској просвети скоро 70 одсто запослених је са високим образовањем, а плате су за 23 одсто мање од републичког просека који је у децембру био 54.000 динара.
-Знамо како су се развијале најбогатије државе света, кључ је образовање. Код нас се за образовање издваја 3,18 одсто БДП-а што нас сврстава у земље које најмање одвајају за образовање, упозорио је Аџић.
Према подацима Еуростата, Данска за образовање издваја 7 посто БДП-а, а следе Шведска, Белгија, Финска, Естонија, Литванија и Португал. Више од 2.500 евра по становнику на школство троше Луксембург (4.685 евра по становнику) Данска и Шведска, а Румунија је на дну лествице са око 3,2 одсто БДП-а, односно 248 евра по становнику.
ИЗВОР: ОЗОНПРЕС
