Факултетске дипломе за плате испод просека
Ми, просветни радници, живимо на ивици егзистенције, плата нам је 7.000 динара испод просека, наша потрошачка корпа је тужна, а држава из године у годину урушава систем школства, услови у којима радимо су немогући. Деца су нам на првом месту, а сада су најугроженија, јер држава руши систем образовања, у разговору за Нова.рс прича Весна Јеротијевић, учитељица из Чачка. Ово су само неки од разлога за протест, којим ће почети нова школска година, а који су најавили из Уније синдиката просветних радника Србије.
“Имам плату која је 7.000 динара испод републичког просека, па да ли је у реду да ми са факултетским дипломама имамо најнижа примања у држави. Ако су најављена повећања у државном сектору од 12 до 25 одсто, просвета ће добити 12 одсто, односно најниже повећање. Војска и полиција добију увек највеће повећање, а за нас шта остане. Држави није стало до образовања деце, што би требало да им је приоритет, јер на деци ово друштво остаје, а како ученици излазе из школа нико не види. Можда је циљ да се приватне школе истакну у први план или да и код нас заживи глобални тренд да деца више не буду мислећа бића, већ ‚манипулативни објекти‘. Годинама већ држава унижава и упропашћава просветну струку, а то не смемо више да дозволимо“, револтирано прича Јеротијевић.
„Питајте родитеље који спремају ђака за школу и којима је потребна најмање једна просечна плата да подмире уџбенике, свеске, прибор, одећу, обућу, да ли је образовање бесплатно. И просветни радници су такође родитељи, и ја не знам од којих пара ћу да спремим моју децу за школу. Потрошака корпа са платом просветног радника је одавно немерљива, јер једва преживљавамо, а непрестано смањујемо трошкове како цене скачу. Живимо на ивици егзистенције, а како ћемо убудуће, ако нам је планирано само 12 одсто повећања на плате, јер то повећање одавно већ не прати цену потрошачке корпе, не смем ни да мислим. Растрзани смо између деце, родитеља, државе, овај посао је постао неиздржив, а раде га само они који га воле без обзира на све”, наглашава Јеротијевић.
Министар просвете се, каже она, потписује као први потпредседник владе, у којој седи сваки дан и не бави се просветом, а нико се неће отимати за његово место. Школе преко лета не раде, а држава у том периоду доноси измене и допуне Закона о основном образовању, што је ван сваке памети и протокола.
„На првом месту су нам деца. А она у малим срединама су сада на удару државе. Њихови родитељи одлучили су да остану у малим срединама, да раде, живе, а сад им кажњавамо децу. Она неће добити адекватно образовање због новог Правилника. Држава доноси Правилник и упутства без икакве консултације са Унијом. И тако сад имамо Правилник о формирању одељења, који је преко ноћи ‚бануо‘ у школе, кад му време није, а циљ је да се затворе школе у малим срединама. Међутим, док трају изборне кампање, политичарима су пуна уста прича о селу, српском сељаку, о напретку, наталитету, а сад стиже Правилник који ће затворити школе у малим срединама, што значи да ће спајати одељења различитих разреда, тамо где их нема довољно, а трпеће образовање деце. Последица ће бити појава реке технолошких вишкова, јер ће спајањем одељења колеге остати без посла и тражиће запослење у граду, где га нема“, каже наша саговорница.
Осим повећања плата, просветари траже и да им се врате дугови.
„Тражимо да повећање зарада буде 20 одсто и да нам се исплати остатак дуговања од 50.000 динара. Други захтев је примена закона Правилника и упутстава из области образовања у социјални дијалог, што значи да министарство мора да позове репрезентативне синдикате када се овакве промене дешавају, а нисмо добили ниједан позив, нити смо учествовали у одлукама. И тражимо смањење броја ученика, да не сме да их буде више од 24 по одељењу“, каже Јеротијевић.
Подсетимо, штрајк свих школа које припадају Унији синдиката просветних радника Србије, биће одржан 1. септембра, због чега ће часови бити скраћени на по 30 минута, а протести ће се одржати у више градова широм земље.
Извор: Нова С