Април у Београду
Буђење раног пролећа, најавила је генерација ученика првог разреда основних школа, 2021/2022. године, сађењем дрвета генерације. Гранчицу од бора у виду осушеног изданка у корену, основним школама послало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Могло би се рећи да је закржљала биљчица у потпуном паритету са пошиљаоцем. Већ трећу школску годину заредом, опустошену коронавирусом, девастирано школство бори се да достојанствено доведе до краја. Непостојећим ресурсима од стране надлежног Министарства, користећи искључиво своје, како материјалне, тако и техничке, просветни радници у Србији истрајавају на бранику образовања, осиромашени, понижени, занемарени…
Једна стотина хиљада људи овој земљи није битна. Једна стотина хиљада запослених у просветном систему живи на ивици материјалне егзистенције и чека да буде примећена, уважена и плаћена за свој рад.
Већ дуго нисам ништа чула о просветним радницима, постоје ли они уопште? Ко учи ову децу за коју појма немамо да ли ће ићи у школу или не, када се завршава распуст, јер министар нема став док се не састане кризни штаб. У овој земљи има пара за све осим за просветне раднике. То је зато што они раде у идеалним условима, њих ђаци воле, родитељи поштују. Школе су опремљене као да смо у Финској, плате су као у Норвешкој, а у школи су сви срећни и задовољни као у Данској. Да се није десила корона наши надлежни не би знала да су нам болнице у очајном стању, да немамо опрему, да немамо лекаре.
Шта треба да се деси да би надлежни видели какве су нам школе? Можда неки нови министар за пропаст, али не знам шта би упропастио, јер у школи нема шта да се уништи, у школе одавно ништа није уложено. Доприноси за школство су много мањи него за здравство и за друге делатности (само је култура гора од просвете).
Сва повећања плата у просвети процентуално су била најнижа . Када се објаве плате буџетских корисника, свима се објављују основице, само је плата просветних радника објављена са минулим радом од 30 година, у просвети. Не желим никога да вређам, сваки је посао одговаран и важан, али нека се једном узме у обзир колико је неко провео образујући се за своје занимање. Плате професора, који имају високу стручну спрему, ниже су него плате запослених са средњом стручном спремом у правосуђу, полицији, здравству, војсци. Додатке за отежане услове рада да не помињемо. Минимална надокнада од 5000 која се просветним радницима исплаћивала једном годишње није исплаћена од…. Стигла је корона, и ту су просветни радници заштићени – они из неког разлога не могу да је добију, па могу да раде и без заштитних маски, визира, рукавица- то ништа није обезбеђено. Једино се од просветних радника тражи да сами финансирају свој рад.
Није ми познато да је неко од министарства добио рачунар, плаћен интернет, паметни телефон, а без тога онлајн настава није могућа, а од својих примања, која су испод републичког просека, просветни радник то не може да обезбеди. Последице оваквог немара и занемаривања просвете осетиће се релативно брзо.
Напретка и развоја једног друштва нема без доброг образовања. Оваквим немаром према образовању наша ће деца бити јако јефтина, проста радна снага. Надајмо се да ће се свега овога просветни радници сетити у априлу, када треба да заокруже образовање.
Весна Јеротијевић, члан Председништва Уније СПРС
