ВОСТАНИ, ЋИРИЛИЦЕ!
,,Ко има воље, има и начина“, записао је Џорџ Бернард Шо, ирски драмски писац и романсијер, који је сматрао српску азбуку целовитим и логичким системом. Добитник Нобелове награде за књижевност, оставио је у свом тестаменту новчани износ већи од триста хиљада ирских фунти, Енглезу који успе да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову азбуку, једно слово, један глас. Међутим, ова новчана награда вредна око 48 милиона динара и после више деценија није додељена, чекајући да буде уручена ,,англосаксонском Вуку Караџићу”.
Ћирилица, писмо које је ирски Нобеловац сматрао најсавршенијим на свету, није доживела своју енглеску метаморфозу, а недавно је према одлуци владиног Секретаријата за законодавство одбачен Предлог закона о заштити српског језика и писма и означен као ,,непотребан”. Државни органи у Републици Србији за овакав подухват немају начина, а по свему судећи ни воље.
Означити закон о српском језику и писму као непотребан, представља чин раван националном самоубиству и срамоти. У образложењу, као разлог потискивања ћирилице латиничним писмом, наводи се како ће се овако помоћи нашој привреди која неће имати додатне трошкове пишући разна упутства и декларације за робу ћириличним писмом за српско тржиште.
Иако у уџбенику из српског језика за четврти разред основне школе на 105. страни стоји записано да је ћирилица прво и службено писмо у Републици Србији, никоме није јасно шта подразумева појам уведен у законодавство, дефинисан као јавна употреба језика насупрот службене употребе. Захваљујући овом законском ,,оправдању”, ћирилица се све више замењује латиничним писмом на свим нивоима јавних служби, културних и медијских институција и свих средстава јавних комуникација. Небригом надлежних органа власти и неусвајањем Закона о српском језику и писму, одричемо се сопствених културних вредности и чувања националног идентитета и његовог обележја.
Најављивана декларација о заштити српског језика, као и других законских докумената којима би се статус српског језика и ћирилице шоставио на место које му и припада, само су неостварена очекивања и пука обећања од стране оних који су поклекнули на пољу очувања кључних елемената националног и културног идентитета.
Ако је демократија, према речима Џорџа Бернарда Шоа, процес који нам гарантује да се нама неће владати боље него што заслужујемо, онда и оваква демократичност употребе језика, службена и јавна, доводи до тога да ћирилица дели судбину свога народа, иако тако нешто није заслужила с обзиром на писану баштину која иде у европску и светску културну ризницу.
Востани,Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Србље возбуди!
Написа велики Доситеј, а ми, Сербљи, у сусрет великом православном празнику морамо да се запитамо, када ћемо се пробудити и возбудити.
Христос васкрсе! Надамо се да ће и наша ћирилица.
У Чачку,
28. априла 2021.
рук. Ресора за образовни систем УСПРС-а Весна Јеротијевић
