ПОЛОВИЧНОСТ ЦЕЛОДНЕВНЕ НАСТАВЕ
Пословица ,, Започето је пола дела“, народна је изрека која се много пута потврдила, па је на неки начин примењива, како у метафоричном, тако и убуквалном значењу, када је у питању целодневна настава која се односи на рад са ученицима од првог до четвртог разреда, јер осим што је половично сврсисходна, не решава или решава само пола проблема, када је у питању вишак броја учитеља у једној генерацији. Тако је Министарство просвете осмислило и започело половичан пројекат целодневне наставе у млађим разредима основне школе.
Нови/стари систем организације рада у првом циклусу основног образовања предвиђа целодневну наставу, као посебан облик образовноваспитног рада, уз сагласност Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Овакав вид наставе нема уобичајени распоред смена, пре или после подне, већ ученици у школи бораве сваког радног дана од 7.30 до 16.30 часова. Сваки дан, по цео дан, концепт је наставе која је по њему и добила име, целодневна.
Дневни распоред планиран је тако да се смењују периоди учења и слободних активности. Ученици имају оброке: доручак, ручак и ужину, које обезбеђује школа, а плаћају родитељи. Министарство даје сагласност, што је целокупан удео надлежних у организацији оваквог вида наставе, а није ни део од онога што обезбеђују школа и родитељи. Ученици у целодневној настави све времe проводе са истом групом ученика, која према правилнику не може да броји мање од 25 ученика, али свакао може да има више од тридесеторо заинтересоване деце.
Половина од прописаног броја ученика, била би више него оптимална за рад у првом разреду, што у постојећим оквирима итекако отежава образовно-васпитни процес. Наставу, самосталан рад, израду домаћих задатака и слободне активности организују два учитеља, што је у раду са оволиким бројем ученика обим посла за још два учитеља. Половина од укупног броја ученика који предвиђа правилник у једном одељењу, са по два учитеља, омогућила би целисходан рад у целодневној настави. Школске торбе ученици доносе у школу понедељком, а враћају кући петком, како би родитељи имали било какав увид у рад током седмице, јер иначе не морају да брину о непријатностима до којих може доћи када њихова деца, немају довољно пажње и надзора. Деца у оваквој групи одрастају у здравом окружењу са својим вршњацима, далеко од улице, али како се целодневна настава организује у првом и другом разреду, док у трећем ученици истог одељења настављају школовање са једним учитељем у сменском раду, бивају препуштена сама себи. Ко ће сада да води бригу о деци радно ангажованих родитеља, чије је радно време у целости покривала целодневна настава? У овом случају небризи су осим ученика препуштени и учитељи који остају без посла или постају технолошки вишкови. Сасвим је јасно да надлежни наводе бригу и надзор над децом мл
ађом од 12 година, само као аргумент када то њима одговара, изговарајући се радно ангажованим родитељима и на бригу школа и учитеља препуштеним ученицима. Подсећамо да ученици трећег и четвртог разреда имају мање од 12 година или се можда школска година проведена у целодневној настави рачуна као две, због тога што настава траје у обе смене…
Коме су онда на милост и немилост препуштени учитаљи којима на пола генерације престаје радна ангажованост и чија су они тада брига?
Народна мудрост гласи ,, Ако не почнеш, нећеш ни завршити“, али када је рад у целодневној настави у питању, нећеш завршити, ни ако почнеш.
У Чачку,
22.априла 2021.
рук. Ресора за образовни систем Уније СПРС
Весна Јеротијевић
