СА РЕЧИ НА ДЕЛА!
Већ годину дана од надлежних слушамо о томе да деца узраста до 12 година захтевају константну бригу и надзор, што родитељи – стално запослени не могу да обезбеде, те да су она брига школа и учитеља.
На жалост, у том смислу се, осим приче, ништа не предузима. Уместо да се запосле учитељи који ће о деци водити образовно – васпитни надзор и бригу ван часова редовне наставе; уместо да се обезбеде материјално-технички и просторни услови за организацију одељења продуженог боравка у свакој школи, сходно броју заинтересоване деце, остаје се само на речима.
Стиче се утисак да надлежни наводе о надзору и бризи над децом, користе како би остварили другачији утицај или сврху. Између свих фраза провејава утисак да је школа најодговорнија за то што нема ни довољно опреме, ни довољно простора, ни довољно учитеља.
Од почетка године, наши учитељи су значајно оптерећени. Прихватили су да наставу реализују у две групе у непосредном раду са ученицима у учионици и онлајн наставу која је неопходна ђацима који су због болести принуђени да наставу прате од куће.
У кризним периодима, када је долазило до наглог пораста броја оболелих, због чега је и предметна настава измештена у онлајн окружење, учитељи су били приморани да остану у својим учионицама. Последицу такве одлуке по њихово здравље, изнели су многи од њих.
Број учитеља који је оболевао од короне је стално растао, али ни то није било довољно да надлежни промене одлуку.
Тако је овај део просветне струке поднео највећи терет образовно – васпитног рада од дана када је у Србији проглашене ванредна ситуација. Сходно својим капацитетима и датим епидемиолошким мерама, школе у којима је раније
одобрено одељење продуженог боравка, могле су да одговоре новим захтевима надлежних у погледу образовно -васпитне бриге над децом чија су оба родитеља радно ангажована, а који су узраста првог и другог разреда.
Родитељи ученика трећег и четвртог разреда били су принуђени и пре пандемије, а и сада да се довијају на различите начине у погледу бриге над децом у периоду њиховог радног ангажовања, да су прихватање чињенице од стране надлежних да њихово деца нису довољно зрела да сама остају у кући, дочекали са разумним олакшањем. Међутим, након олакшања уследило је и разочарење. Прича је једно, а могућности – друго.
Од министра који је дошао у „просветарску фотељу“, не можемо очекивати да познаје сву проблематику у организацији рада у установама образовања и васпитања, али је за похвалу његова усмена иницијатива да школе воде образовно-васпитну бригу и надзор и о ученицима узраста до 12 година, односно до 5. разреда основне школе.
У том смислу упућујемо му подршку, с надом да ће с речи прећи на дела и да ће школе од 1. септембра 2021. године, имати његово одобрење за отварање одељења продуженог боравка, сходно броју заинтересованих ученика узраста до 12 година, чија су оба родитеља радно ангажована.
Такође очекујемо да се за ове послове запосли још учитеља и да се смањи број ученика у одељењу. Тек онда ћемо поверовати да се држава озбиљно заинтересовала за своје најмлађе и њихово образовање.
У Краљеву, 16. априла 2021.
Портпарол Уније СПРС
Марија Стошић
