МИНИСТРЕ, ВРЕМЕ ЈЕ!
Наш народ има пословицу за сваку ситуацију.
Нико у прошлости, док су изреке настајале, није знао да ће српску просвету снаћи једнога дана један човек, под именом Младен Шарчевић, али ето, за карактере попут његовог, настаде ХВАЛИТЕ МЕ УСТА ДА НЕ ОСТАНЕТЕ ПУСТА!
Када неко са места првог човека образовања, сводећи рачуне из доба короне, говори о „беспрекорно организованој онлајн настави“, а ниједном речју не помене 89 хиљада наставника који су наставу изводили; (многи први пут) стали пред камере; слали материјале; прегледали исте; радили по цео дан; бринули због (своје и ученичке) лоше опреме и (спорог, скупог) интернета, а пре свега трпели свакодневне опречне хитно/битно поруке у „беспрекорној организацији“, онда је то и непристојно и непримерено!
Када неко са места првог човека образовања, ниједном речју не помене родитеље, старатеље који су преузели улогу наставника, онда је то и непристојно и неумесно.
Када се не помену сва наша деца којима смо баш показали колико је стресно завршавати онлајн школу, онда је то и непристојно и тужно.
И коначно када министар, па макар каква да је политичка кампања у току, не помене ниједан пропуст, грешку, ниједну техничку и било коју другу проблемчину (око нпр. онлајн пробе Завршног испита), онда је то ем непристојно, ем неистина!
Грешака је било! Биле су очекиване у неочекиваном, ненамерне, људске. Било их је јер се у таквој ситуацији нико никада није нашао и није било могуће пратити стандарде, систематизације, евалуације… Покушали смо да будемо најбоља варијанта себе, углавном успешно! Свега је било, осим идиле јер за њу није било ни време, ни место! А највише су грешили, непогрешиви и „беспрекорни“, хитно/битно упосленици и неспособни/партијски директори. Министар, приказујући успехе система као личне, увек за грешке кривећи неког другог, завређује јединицу као врата и коначно: „Збогом“!
Скини нам се са врата, министре! Пардон!
Скините нам се са врата, министре!
Време је!
Зато што сте убили социјални дијалог и нисте одговарали за то убиство! Зато што сте додатно понизили просветне раднике, који су као и увек скромно и ћутке радили свој посао зарад својих ђака, а не Вас! Зато што праведни платни разреди нису ни на помолу, упркос томе шта је Влада РС написала (октобра 2018. године), а Ви чак и обећали оставку ако од тога ништа не буде (октобра 2018. године). Време је!
ОД - ЛА - ЗИ -ТЕ!
Није то ваљда баш толико тешко или… ипак… јесте!?
У Београду,
3.јуна 2020.
Председник Уније СПРС
Јасна Јанковић
