(НЕ)САГЛЕДИВЕ ПОСЛЕДИЦЕ
САОПШТЕЊЕ УНИЈЕ СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ
„Оно што мислимо или у шта верујемо не изазива никакве последице. Једине последице проистичу из онога што урадимо.“ Џ. Раскин Министар просвете, Младен Шарчевић, не само да мисли, већ и верује да је образовни систем Србије спреман за повратак деце у школе, а из таквог уверења могу проистећи озбиљне последице уколико уради оно што је наумио. Сасвим је извесно да се у понедељак, 11. маја, отварају предшколске установе, због деце чији родитељи морају да раде. Новина је, међутим, да због запослених родитеља морају почети са радом и „одређени делови образовног система“. Како чудно пишу продужени боравак?! Потреба да се ствари не назову правим именом, објашњава немеру, а намера је овде јасна: „ Да неко не би водио децу код деде и бабе, или за онога ко нема пара да плати за чување детета.“ После овакве изјаве министра Шарчевића стиче се утисак да је “одређени део образовног система“, бесплатан сервис за чување деце. Морам да напоменем да школе и предшколске установе нису чувалишта деце, већ јесу делови образовног система.
Навео је да између првог и четвртог разреда има између 265 и 268 хиљада деце и да је препорука здравствене струке да деца не морају да носе заштитну опрему док су у тим установама.
Да ли то значи да смо их узалуд чували од вируса, ако ћемо сада да их збринемо у школама без заштитне опреме?! Можда сте само желели да скренете пажњу јавности на то да су деца много савеснија и храбрија од посланика републичког парламента који су и поред заштитне опреме морали да буду преграђени паноима од плексигласа... Деци су довољни панои на којима ће моћи да окаче своје ликовне радове. Према психолошкој анализи дечјих цртежа, дететове слике откривају његове жеље и начин на који доживљава стварност, али приказују и његове најскривеније страхове, тако да је графичка анимација актуелног вируса ових недеља веома заступљена у њиховом ликовном изражају.
О деци нижих разреда основних школа, наводи се даље у саопштењу министра, стараће се учитељи, педагози, секретари и домари. „Ту могу да се смењују. Може
да долази по потреби учитељ страног језика.“ Основношколци нису ученици нижих, већ млађих разреда, а крајње је приземан једино Ваш став да образовно-
васпитну функцију подједнако могу обављати учитељ, педагог, секретар, домар и наставник страног језика. Једино ко овде треба да буде смењен, после овакве изјаве, јесте ресорни министар.
Сада су на потезу родитељи и директори основних школа. За разлику од директора који су од стране министра стављени у пат позицију јер је, према његовим речима,
сада сва одговорност на њима, битна је спремност родитеља. „Директор школе је тај који има ауторитет да каже учитељу, ђаку, родитељу, чистачици...“ , а министар је тај који ће то лично контролисати и смењивати. Родитељи су нас много пута до сада уверили да су спремни да се организују када је чување њихове деце у питању и да не доводе у питање њихову здравствену безбедност. Хвала им на томе, јер би последице оваквог стихијског окупљања деце у скученим просторима, какви су иначе продужени боравци, без заштитних средстава биле несагледиве, како за њихове породице, тако и за просветне раднике, педагоге, секретаре, домаре и чистачице.
Поштовани родитељи, родитељство је једина „функција“ са које не можете бити смењени и на коју не можете поднети оставку, за разлику од вас министар може, као
и сви они који се крију иза паноа од плексигласа и који не размишљају о могућим последицама по све нас. Потребно је да их заједнички сагледамо, пре него што се са њима суочимо.
У Чачку, 30. априла 2020. године
руководилац Ресора образовања УСПРС
Весна Јеротијевић
