ВЕЋ ВИЂЕНО!
Oпет лош дежа ви, али овога пута то није утисак да смо видели нешто први пут, већ смо сведоци поновљене погрешне одлуке Кризног штаба да у непосредној настави остану млађи разреди основне школе од првог до четвртог разреда.
Сигмунд Фројд је сматрао да је дежа ви парамнезија настала услед тога што нови утисак подсећа на неки ранији доживљај. Новодонета/стара одлука да се први сегмент основног образовања и даље одвија у непосредном наставном процесу, последица је амнезије Кризног штаба када смо према истом сценарију из децембра месеца, прошле године,
имали драматичне ситуације у школама широм Србије.
Подсећања ради, у децембру, када је Кризни штаб донео одлуку да се предметна настава комплетно од петог разреда основне, до четвртог разреда средње школе, измести у безбедно онлајн окружење, учитељи су тада доведени у ситуацију излагања високом ризику од заражавања, јер су и поред великог броја инфицираних короном, остали у непосредној настави. Много пута смо наглашавали колико је тешко одржавати физичку дистанцу међу ученицима млађег школског узраста, а од медицинског дела Кризног штаба упознати смо да су деца тог узраста асимптоматски преносиоци, тако да смо били суочени са додатним стресом, бринући за сопствено и здравље наших породица.
Значајан пораст оболелих учитеља био је последица такве одлуке, јер се трансмисија вируса одвијала како у учионици, тако и међу ученицима, као и члановима њихових породица. Постављало се питање о скраћивању броја радних дана у првом полугодишту, јер су директори школа због наглог пораста броја оболелих учитеља, били у немогућности да обезбеде адекватне замене.
Унија синдиката просветних радника Србије је у том периоду редовно прикупљала податке са терена о броју оболелих ученика и учитеља, због чега је захтевала прелазак на онлајн наставу и у млађим разредима основне школе. Као последицу тога имали смо ситуацију да је настава у првом полугодишту нагло прекинута, а ученици ад хоц послати на зимски распуст. Не само да смо били у неповољном положају, већ смо били занемарени и запостављени у образовном систему.
Запослени у основним школама били су до те мере маргинализовани, да су се у првој подели приоритета за имунизацију нашли у трећој групи, у рангу са бескућницима и мигрантима. Иако је таква врста небриге о наставницима и учитељима у међувремену исправљена и даље немамо прецизне податке о броју вакцинисаних и ревакцинисаних. Међутим, неправда са којом смо од почетка школске године суочени у односу на наше колеге у предметној настави, јесте да смо исто плаћени, иако смо ангажовани са додатним бројем часова у непосредној настави.
Оно што је значајно засметало великом броју учитеља, јесте деградација нашег позива од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, када смо декларисани као лица задужена за чување деце. Још у мају прошле године, многи учитељи су враћени у своје учионице како би ,,чували“ децу чији су ридитељи били радно ангажовани.
Непосредна и целодневна настава су наставне активности које се баве образовањем, а не чувањем деце. Посебно су епидемиолошки ризична одељења у целодневној настави, јер је реч о великом броју ученика који није могуће
поделити у две групе. Већ виђено чување деце, опет је актуелно и очигледно је једини разлог због кога ће ученици млађих разреда у наредном периоду долазити у школу. Због оних који не уче на туђим, а ни на својим грешкама, можемо очекивати Пролећни распуст почетком априла (ако не и пре), а не за Ускрс, када је планиран.
У Чачку, 14. марта 2021.
Руководилац Ресора за образовни систем Уније синдиката просветних радника Србије
Весна Јеротијевић
