СТАТУС ВЕРОУЧИТЕЉА – ОДГОВОР НА ОДГОВОР МИНИСТРУ
Бранку Ружићу, министру просвете, науке и технолошког развоја
ОДГОВОР НА ОДГОВОР
Поштовани министре,
Унији синдиката просветних радника Србије је познато да је ангажовање наставника верске наставе регулисано првенствено Законом о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), а потом и Законом о основном образовању и васпитању, као и Законом о средњем образовању и васпитању. ЗОСОВ као темељни закон у области образовања и васпитања прописује, нажалост, да установа са наставником верске наставе сваке школске године закључује уговор о раду на одређено време, на годину дана. Сама та одредба наставнике верске наставе ставља у неравноправан положај у односу на наставнике других предмета. Смисао нашег дописа од 25. јануара 2021. године управо и јесте био покретање иницијативе за промену одредаба ова три закона, у смислу омогућавања запошљавања наставника верске наставе на неодређено радно време. Дакле, ако Министарство просвете, науке и технолошког развоја иницира измене закона у овом смислу и усвоји их Народна скупштина, створиће се законски услови за решавање радно-правног статуса наставника верске наставе.
Самим тим, настаће и услови за решавање других питања и проблема које сте навели у Вашем одговору, а то су: стицање лиценце-дозволе за рад, стручно усавршавање наставника верске наставе у циљу стицања темељнијег педагошко-психолошког и дидактичко-методичког образовања. Истини за вољу, већина наставника верске наставе има потребно образовање у том смислу, веће него што га имају наставници који се на својим факултетима нису образовали на наставничким смеровима. Чак и да немају такве вештине, управо би их заснивање радног односа на неодређено радно време обавезало да те вештине стекну или унапреде у наредне две године од заснивања радног односа на неодређено радно време, као што то прописује ЗОСОВ у члану 142, став 1. и 2. Питање менторства приправнику наставнику верске наставе може да се реши тек када се реши питање заснивања радног односа на неодређено радно време.
Израда планова и програма наставе и учења заснованих на стандардима квалификација, које помињете у Вашем одговору, није везана за решавање радно-правног статуса наставника верске наставе. Планове и програме наставе и учења, у складу са чланом 33. Закона о основном образовању и васпитању, и чланом 7. Закона о средњем образовању и васпитању, доноси министар, на усаглашени предлог традиционалних цркава и верских заједница. Пошто је Влада Србије образовала Комисију за верску наставу у школи, сматрамо да није проблем да Министарство просвете, науке и технолошког развоја, у сарадњи са Комисијом, покрене поступак измене важећих планова и програма верске наставе у смислу да ти планови буду засновани на стандардима квалификација, ако је то уопште и потребно.
Такође, питање обављања додатних црквених делатности које помињете у Вашем одговору, није препрека за заснивање радног односа на неодређено радно време. Закони наше земље гарантују запосленима право да раде код више послодаваца, максимално до 30% више од пуног радног времена, тако да је по том питању проблем лако решив, ако уопште постоји.
Даље, питање неодговарајућих квалификација појединих наставника верске наставе по нашем мишљењу не би смело да буде препрека за системско решавање радно-правног статуса већине наставника верске наставе који имају одговарајуће квалификације. Односно, у том погледу и за наставнике верске наставе треба да важе правила као и за све друге наставнике. Ако имају одговарајућу квалификацију, требало би да могу да заснују радни однос на неодређено радно време. Уосталом, Листа наставника верске наставе која се налази на веб сајту Министарства, јасно показује да од садашњег броја ангажованих наставника верске наставе, врло мали број не задовољава услове у погледу врсте и степена стручне спреме.
У вези са Вашом констатацијом да постоји и питање како ће заснивање радног односа на неодређено радно време „одразити на захтеве традиционалних цркава и верских заједница“, подсећамо Вас да су приликом последње јавне расправе о нацрту Закона о основама система образовања и васпитања, традиционалне цркве и верске заједнице изразиле став да је потребно решити радно-правни статус наставника верске наставе у смислу омогућавања заснивања радног односа на неодређено радно време.
Даље, подсећамо Вас да је и претходни министар просвете, господин Младен Шарчевић, на седници Народне скупштине, одржане 25. септембра 2017. године, рекао: „Чим изађе Закон о престанку забране запошљавања, дао сам тврду реч вероучитељима, да ћу тада моћи да им дам статус наставника на неодређено време и то је речено. Сада не могу. Могао је неко пре мене 14 година, па није.“
Да закључимо, питање регулисања радно-правног статуса наставника верске наставе није нерешиво. За његово решавање је потребно да Министарство просвете покрене иницијативу за измене и допуне поменутих закона. Паралелно са тим, да Министарство у сарадњи са Комисијом за верску наставу Владе Републике Србије, припреми све подзаконске акте којима ће се ближе уредити питања квалификација, лиценце, менторства, стручног усавршавања, додатног ангажовања при верским заједницама и свих других питања која су везана за ову тематику.
Питање верске наставе је детаљно уређено у већини земаља Европске уније, као и у земљама окружења, што је још један доказ да проблем није нерешив, већ да је потребна, за почетак, добра воља и нешто труда.
Надамо се, господине министре, да ћете ту добру вољу показати и у том смислу покренути неопходне радње за коначно решавање овог проблема. Са наше стране, остајемо отворени за сваки вид сарадње у вези са решавањем наведеног проблема.
С поштовањем,
У Београду, 23. фебруара 2021.
Председник Уније СПРС, Јасна Јанковић
