„МAСМЕДИОЛОГИЈА“ НА МИНИСТАРСКИ НАЧИН
„Масмедиологија на Балкану“ настала по мотиву дела Бранислава Нушића, описује један трагикомичан свет и овдашње карактере. Дело се завршило „хепи ендом“, а како ће бити са нашом „масмедиологијом“, тек ћемо видети.
Према упутствима Кризног штаба, министар је дао мере превенције у циљу сузбијања ширења болести изазване коронавирусом. И тада и сада, сведоци смо да се те мере не могу испоштовати. Вероватно је то јасно и Шарчевићу, али ваља заслужити још један мандат! Оно што смо успели је да одељења поделимо на мање групе ученика, радно време наставника удвостручимо, а радне обавезе помоћног особља упетостручимо.
Што се тиче ношења маски и социјалне дистанце, настала је општа јурњава са ученицима. Директори су нас упозаравали на сумњива фотографисања, а министар просвете тврди да ниједну спорну фотографију нису добили. Из очаја родитељи постају папараци, то је јасно. Оно што није јасно и поставља се као једноставно питање је, шта да радимо да бисмо натерали ученике да носе маске, да се држе на дистанци и не деле ужину са својим другарима? Све би било другачије када бисмо се као друштво у целини понашали одговорније. Ми смо сада у ситуацији да све забране и прописане мере које у школи спроводимо, не важе по напуштању школског дворишта, па је конфузија код наших ученика – реална, а код родитеља и више него оправдана.
Многе школе су донеле, а неке тек доносе правилнике о понашању унутар установе, на основу којих ћемо моћи да „кажњавамо“ наше ученике. Мада никоме није јасно како ће то изгледати и какво ћемо објашњење ученицима уз те правилнике дати, као и на које ћемо се законске одредбе ослонити...
У последњем саопштењу за медије проф. др Кон наводи да је забринут због „дефицитарности“ података из средњих школа, јер је њему „мало вероватно да је само толико“ заражених у Србији међу средњошколцима. Дакле, његове су процене црње од бројки, а настава се у српским школама неометано одвија?!? И још, ако члан Кризног штаба сумња у бројке, шта ми обични смртници онда да кажемо?
Остаје нам да се надамо да је ово једна велика „масмедиологија“ и да с разлогом све остале делатности у Србији не подлежу школским превентивним мерама. Да ли одређени људи само имају потребу за медијском пажњом и стварањем панике и страха или је нешто друго по среди? И да ли је дело које се тренутно пише у српској просвети комедија, остаје да сачекамо и видимо.
У Краљеву, 13. 9. 2020. година
Портпарол СОК-а
Марија Стошић
