(БЕЗ)БЕДАН ПОЧЕТАК
Прошла је прва недеља наставе под маскама. Под маском, али оном фразеолошком, министар просвете, науке и технолошког развоја,
Младен Шарчевић, убеђивао је јавност да је све безбедно за почетак рада школа. После само седам дана, безбедно је (п)остало бедно.
Да тајминг нове школске године није довољно добар, уверио се и министар лично и то посредством снимака које добија сваки дан, како је изјавио за медије, на којима су ученици и наставници без маски. Осим да такво кршење мера неће толерисати, министар је нагласио да нема опуштања: ,,Ученици треба да буду одговорни, наставници још више, а директори највише, јер је на њима највећа одговорност.“ Схватили смо, само министар нема ама баш никакву одговорност.
За прва три дана наставе, главнокомандујући српске просвете, ако му је веровати, сменио је три директора, а најавио и појачани надзор просветне инспекције од понедељка, 7. септембра. Сценарио налик ,, Лајању на звезде“, када професор физичкогваспитања на почетку часа са наставе удаљи три ученика и изјави: ,,Трчи доле и реци осталима да чекају док све не истерам“. Можда то и јесте део сценарија, али не филмског. С обзиром на чињеницу да маске за ученике и запослене у школама није обезбедило ресорно Министарство (или бар не у већем броју), него су родитељи ученика и наставници ти који свакодневно и самостално обезбеђују маске, онда су они изгледа и једини одговорни, ако не поступају у складу са прописаним мерама. Дезинфекциона средства која су школе од локалних самоуправа добиле на литре, унутар школе се деле на кашичице, не би ли дуже трајала. Ако се узме у обзир да је на сваком од тих балона етикета упозоравајуће црвене боје, што сугерише на опасну хемикалију, онда је донекле и оправдано што се распршује у блажем раствору, али се намеће питање у којој мери је добијени раствор делотворан…
Оно што је сигурно, јесте да је поменути препарат лепљив, па су дезобаријере на уласку у школе више налик прљавим сунђерима, него озбиљним препрекама које штите од вируса. То су дакле прописане мере које треба да очувају здравствену безбедност једног од највећих система, јер према речима министра: ,,Просвета је велики систем и ако би се један одсто наставника опустио и кршио мере, то би била једна хиљада и триста наставника, а ако би то чинио један одсто ученика, онда би то било 8 хиљада и 5 стотина недисциплинованих, што је огроман епидемиолошки ризик.“
Заправо, огроман епидемиолошки ризик јесте број потенцијално заражених, на које је Унија синдиката просветних радника Србије и упозоравала када је предлагала одлагање почетка наставе у циљу боље припремљености школа.
Министру је много једноставније да могуће носиоце заразе, окарактерише као недисциплиноване, а да при томе нису
прописане одређене дисциплинске мере којима би школе санкционисале непоштовање мера заштите на којима инсистира како медицински тим Кризног штаба, тако и министар лично.
Не чуди, међутим, изјава Шарчевића да ће, уколико нешто крене по злу, поднети оставку! Замислите, министар просвете у техничкој Влади којој је истекао мандат прети да ће поднети оставку за коју апсолутно никога није брига, нити има било какву тежину!?!
И тако поново оживесмо Нушића и његова „Госпођа министарка“, постаде „Господин министар“ који чини све, само да његова фразеолошка оставка (коју овога пута нико није ни тражио), не буде уважена.
У Чачку, 7.септембра 2020.
Руководилац Ресора за образовни систем Уније СПРС
Весна Јеротијевић
