УСПРС У КУРШУМЛИЈИ
Чланови Председништва и посебни органи Уније СПРС посетили су Куршумлију 29. августа ове године. Повод је био елаборат који су израдиле колеге, наставници општине Куршумлија, о проблемима са којима се сусрећу лично као део образовног система којему припадају, а што се директно одражава и на живот становништва, односно самога места.
У периоду од 1953. до 2012. године, Куршумлија је изгубила преко 65% становништва и по одлуци Владе Републике Србије од 25. јула 2019. сврстава се у ред неразвијених, девастираних општина са израженим економским дисбалансом.
У свом елаборату, колеге наводе значајан негативан утицај одлуке Министарства просвете о реогранизацији средњих школа донете 2018. године. На основу те одлуке угашене су четири основне школе, а формиране две. Из тог разлога, многи наставници који су тада остали без посла, били су принуђени да посао потраже у другим општинима, па самим тим и да се одселе. Такође, средњошколци тога места сада одлазе у друге градове, одвајају се од својих породица како би стекли средњошколско образовање, што повлачи и могућност изграђивања личног живота у другачијим социјалним условима, као и то да се у свој град по завршеном школовању, не врате.
Осипањем породица, смањењем броја ђака, одељења се гасе, па и школе, а губитак посла и исељавање становништва у друге средине је неумитан.
У протеклих 10 година, број ученика на школовању у општини Куршумлија смањио се за 29,82%.
Како би се општина сачувала од даљег одлива становништва, колеге у свом елаборату наводе нужност промене закона који се односи на број ученика у одељењу, односно да се тај број са 30 сведе на 20 ученика у одељењу.
Председница Уније СПРС Јасна Јанковић, руководилац Ресора за финансије, аналитику и чланство Владимир Аџић, руководилац Ресора за образовни систем Весна Јеротијевић и портпарол СОК-а Марија Стошић, у пратњи председника школског синдиката Милета Копривице и учитељице Мирјане Палибрк, обишли су неколико локација од образовног и културно – историјског значаја, како би од самих мештана прикупили чињенице, саслушали приче из њиховог угла о проблему узрокованим гашењем одељења основних и средњих школа и све документовали, у нади да ће та прича пробудити свест и савест одговорних лица који законе кроје, очито не према калупима европских земаља, већ кроз калупе нералних и недруштвених интереса.
У исто време, потпредседник Уније СПРС, Звонимир Јовић, руководилац Ресора за информисање и маркетинг и члан Централне радне групе за праћење ангажовања запослених у образовању при МПНТР, Добривоје Марјановић, члан Правног тима Уније СПРС, Јелена Томић и председник Синдиката просветних радника Ниша, Драгана Марковић, имали су састанак са представницима школских синдиката у Куршумлији у вези са локалним проблемима просветних радника пред почетак школске године. У том смислу, посебност проблема са којима се тренутно колеге у том крају сусрећу, је тај директан утицај на демографију становништва, односно принуда на исељавање из свога краја.
Са захтевом који произилази из урађеног елабората, да је нужно да се број ученика у одељењима смањи, а који су подржали синдикати просвете и многе колеге из основних и средњих школа у Куршумлији, упознати су Министарство просвете науке и технолошког развоја, Влада Републике Србије, Канцеларија председника Републике Србије, Школска управа у Нишу и Општина Куршумлија.
Унија СПРС подржава захтев колега из Куршумлије да се број ученика у одељењима редукује, како би се сачувале породице и омогућио њихов опстанак, као и опстанак других насеља, општина и градова на територији Републике Србије, а с друге стране и унапредио сам образовни систем. Јавности је познато да наше ресорно Министарство годинама тежи европском образовном систему, па смо мишљења да је коначно дошло време да се та прича претвори реалност, односно да се почне са улагањима у образовни систем, што подразумева између осталог и редуковање броја ученика у одељењу зарад квалитетнијег образовања.
